Удружење новинара Србије (УНС) представило је данас, 11. фебруара 2020. године, истраживање о убијеним и отетим новинарима и медијским радницима на Косову и Метохији у периоду од 1998 – 2005. године.
Истраживање УНС-а, које је трајало више од три године, обухватало је разговоре и интервјуе са породицама, пријатељима, сарадницима убијених и киднапованих новинара, као и са тужиоцима и полицајцима који су радили на Косову и Метохији у време када су се ти злочини догодили. Део овог истраживања чине и извештај о томе шта су важни међународни политички чиниоци предузели у расветљавању ових злочина.
Две деценије породице убијених и несталих на Косову и Метохији покушавају да сазнају истину: Ко су убице? Ко су отмичари? Шта се догодило њиховим вољеним? Због тога је циљ овог истраживања о отетим и убујеним новинарима на Косову и Метохији био да се јавност, али и колеге новинари, упознају са овим догађајима који ни до данас нису расветљени.
„Овим истраживањем коначно је формиран и списак свих убијених и киднапованих новинара на Косову, а који су прихаватиле и међународне организације које се баве овом темом.“, рекла је ауторка истраживања УНС-а о убијеним и несталим новинарама на КиМ ЈеленаПетковић, додавши да је ово истраживање: „важан материјал којим ћемо да се боримо да правда стигне кривце, злочинце и налогодавце, да њихове породице добију утеху и истину за којом трагају“.
Председник УНС-а Владимир Радомировић рекао је да је Удружење дуго било усмаљено у сазнавању истине о убијеним и несталим новинарима на КиМ, али да са подршком Европске федерације новинара и породице жртава сада нису усамљене. „УНС ће наставити да трага за истином и инсистирати да одговорни буду приведени правди“, закључио је Радомировић.
Уредник Радио Приштине и руководилац Медија центра у Приштини Миливоје Михајловић је истакао да су у то време новинари на Косову и Метохији орали да притискају међународну јавност, али и да мобилишу колеге да о томе извештавају: „И у миру и рату када нападате новинаре циљ је да се прошири страх. Рачунало се на то. Тада су биле озбиљне ратне операције, било је страшних злочина“, закључио је Михајловић.
Бивши новинар Танјуга Небојша Радошевић, који је са фоторепортером Владимиром Добричићем киднапован 1998. године, када су кренули на новинарски задатак у близини аеродрома Слатина у Приштини, рекао је да је да су их у то време спасиле само „политичке игре“.
Новинарка Радија Сити из Ниша Ивана Петровић, пријатељица убијеног новинара Александра Симовића, веома емотивно и живописно је описала дешавања на Косову и Метохији који су предходили НАТО агресији на СР Југославију.
Новинар сајта РТС-а Раде Мароевић, који је у Приштини извештавао за новинску агенцију Бета, закључујући своје излагање истакао је да не постоји озбиљна истрага о убијеним и несталим новинарима на Косову и Метохији.
Овим истраживањем УНС-а о несталим и убијеним новинарима обједињена су сазнања о 17 убијених и киднапованих новинара на Косову и Метохији, од којих се четворо и даље воде као нестали.
Извор: Радио Слово Љубве
