У организацији Библиотеке САНУ, данас је, 03. септембра 2019. године, одржана трибина у спомен на академика Димитрија Богдановића, на којој је представљен зборник радова: „Scala paradisi: академику Димитрију Богдановићу у спомен: 1986–2016“. Уредници овог издања су Анатолиј Аркадијевич Турилов, Татјана Суботин-Голубовић, Ирена Шпадијер, Наташа Драгин, Душица Грбић и Катарина Мано-Зиси. На трибини су, у присуству бројних научних посланика, о академику Димитрију Богдановићу и његовом широком научном опусу, говорили академик Јасмина Грковић-Мејџор и проф. др Татјана Суботин – Голубовић. Док је др Виктор Савић говорио о зборнику радова приређеном у част академика Богдановића.

 Академик Димитрије Богдановић рођен је у Београду 11. октобра, давне, 1930. године у Београду. Основну школу завршио је у родном граду, а тадашњу гимназију напустио у шетом разреду како би се, по сопственим речима, „посветио богословљу“. По завршетку средње богословске школе уписује Православни богословски факултет СПЦ на коме је дипломирао 21. VI 1956. У току студија теологије уписао је и Правни факултет (1954), који је завршио 1961. године, те исте године уписује и постдипломске студије на групи за Историју права.

Веома кратко ради као суплент богословије Свети Сава у Београду,  да би од 1962. године почео да ради као правник у предузећима „Југолек“ и „Југоелектро“.

Одбрану докторске дисертације није успео да реализује на свом матичном Богословском факултету. Те је докторски рад на тему „Јован Лествичник у византијској и средњовековној српској књижевности“ одбранио на Филозофском факултету у Београду 29. X 1965. године. Тај рад је незнатно измењен и, са резимеом на француском језику, штампан три године касније од стране Византолошког института САНУ, и у нашој и светској научној јавности добио највише оцене (готово да нема значајнијег доктората у свету који за тему има стваралаштво Јована Лествичника а да не наводи овај рад; између осталих, и један од најзнаменитијих православних теолога модерног доба, Христо Јанарас, у свом докторату Метафизика тела цитира Богдановића). Додајмо да је још у току израде доктората (тачније 1961.) Богдановић са старогрчког превео Лествицу, а уз превод приложио и кратак предговор и речник основних појмова, као и коментаре. У целини посматрано, то је, засигурно, најуспелији превод неког отачког списа икада урађен код нас.

Од 1965. године Богдановић је радио као библиотекар – текстолог у Археографском одељењу Народне библиотеке Србије, а од 1968. до 1974. године био је и начелник тог одељења. Исте године (1974.) прелази на београдски Филозофски факултет, где је на Одељењу за историју предавао Старословенски језик са ћирилском палеографијом. Дописни члан САНУ-а постао је 1978. године, а редовни 1985. Наредне године, 14. јуна (на празник Св. Јустина Философа), академик др Димитрије Богдановић се упокојио.

Забележио Марко Весић

Извор: Радио Слово Љубве