Срби из Ораховца и Велике Хоче и ове године су се потрудили да се слава Светитељке и Великомученице Недеље, у селу Брњача код Ораховца, не заборави и достојно прослави, пише Оливера Радић, професор књижевности из Ораховца и новинар приштинског "Јединства". И овог и 20. јула 2019. године верни народ поново се окупио крај древне камене цркве, како би прославио славу у селу у коме се више од две деценије, осим о Томиндану и празнику Свете Недеље, не може чути ни једна српска реч. Да се у напуштеној цркви на овај велики дан поново осети миомирис тамјана и босиљка, али и зачује свечано литургијско појање, потрудили су се јереј Веља Стојковић, парох ораховачки, коме је саслуживао ђакон Милан Станојевић. Да се на дар Светитељки и Великомученици Недељи принесу жито, славски колач и упале свећа и кандило потрудили су се Словен Баљошевић и Сава Уламовић из Ораховца, овогодишњи домаћини славе, који су, како доликује, госте дочекали уз вино и жито, а потом део пререзаног колача симболично предали наредним домаћинима Ивани Мојсић и Дарку Антићу из Ораховца.
Поред колачара, за Свету Недељу колач већ 21 годину приноси и Његош Столић из Ораховца у знак захвалност јер је, каже, Света Великомученица спасила живот њему и његовој супрузи. На данашњи дан 1998. године, Његош је са супругом Далиборком, која је тада била бременита, ослобођен из ораховачког Дома Здравља где су их као таоце заточили припадници терористичке ОВК. Литију око храма предводила су деца из Ораховца и Велике Хоче, са иконама у рукама. По освећењу славског колача и жита отац Веља, нагласивши да се верници сваког 20. јула окупљају у Храму Свете Недеље, рекао је да је то зато јер су "осећања много већа тамо где је већа мука и где је веће страдање" (звучни запис на крају вести).
По окончању Литургије, приређен је и славски ручак у сали поред цркве, а зачула се и хармоника. Гаврило Кујунџић из Ораховца, мајсторски, како само он то зна и уме, засвирао је на хармоници, а крај манастира се заиграло коло и заорила српска песма. Још да је више Срба које су албански терористи протерали, све би овде опет било као некад, пронесе се глас међу верницима.
Село Брњача, недалеко од Ораховца је без Срба остало још 1998. године. Припадници терористичке тзв. "ОВК" тада су киднаповали, па потом ослободили комплетну породицу Јована Лукића.
Црква Свете Недеље у Брњачи налази се на петом километру пута који из Ораховца води ка Призрену и Ђаковици, у непосредној близини некадашњих предузећа „Термовент“ и подрума за прераду грожђа и вина „Орвин“ из Ораховца. Постојала је још у 14. веку, а помиње се у Архангеловској повељи цара Душана из 1348. године. Неколико пута кроз векове је страдала. На западној фасади цркве била су узидана два рељефа у камену са представама Благовести и Светог Ђорђа који убија аждају. Рељефи потичу из 16. века и чувају се у Народном музеју у Београду.
Последње страдање црква у Брњачи је претрпела у Другом светском рату када су је албански екстремисти срушили. Обновљена је и освећена 1975. године на Томину недељу, па се од тада тај дан код овдашњих Срба славио као сабор. Од 1999– 2003. године црква је била под заштитом немачког КФОР-а. Конак који је запаљен у мартовском погрому 2004. године, добрим делом је обновљен. У овој цркви се Литургија служи два пута годишње, на празник Свете Недеље и на Томину Недељу, пише Оливера Радић.
(фотографија: Оливера Радић, 2016.)
Извор: Радио "Слово љубве"
