По благослову Патријарха московског и све Русије г. Кирила и Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, Хитон Господњи је у обиласку градова Србије, а од 22. јула до 04. августа 2019. године биће у Архиепископији београдско-карловачкој. Како бележи Зорица Зец, сарадница Информативне службе СПЦ, велика светиња је уз полицијску пратњу стигла у поподневним часовима из цркве посвећене Богородици Казанској у Прову (Епархија шабачка) која је данас прославила своју заштитницу, у храм Рођења св. Јована Претече и Крститеља на Петловом Брду у Београду. Свештеник Емил Миловановић из храма св. Јована је нешто пре 17 часова стигао пред храм, где је Хитон Господњи из руку монаха Арсенија из Спасо-Јаковљевско-Димитријевског манастира из Великог Ростова, преузео старешина храма отац Предраг Тодоровић. После вечерњег бденија служен је Акатист Господу Исусу Христу, верници су целивали Хитон и честице моштију који су у пратњи донели монаси из Русије, а потом су миросани. Овој великој светињи - одежди Господа и Спаса нашега Исуса Христа у којој је Господ и пострадао за спасење света, а која се сада први пут на овај начин излаже јавности и даје верном народу на поклоњење, благочестиви народ Београда моћи ће да се поклони сваког дана од 8 до 19 часова. Света Литургија служиће се свакодневно од 8 часова, осим недељом и празником када је у 9 сати, а вечерња служба сваки дан се служи у 17 часова.
*
Хитон (тканина) је направљена у једноделној тканини без једног шава од танке камиласте косе. Светиња је нестајала без трага и неколико пута је била проналажена. Почетком деветог века, Хитон је дониран Карлу Великом приликом његовог крунисања. Након тога, светиња је постављена у опатију француског града Аржантеј, где се и чувала. Недавно је честица Хитона Господа дата у Јарославску епархију. Постоје записи о томе како су се чудеса дешавала у различитим годинама и помоћ Бога је дошла до многих људи који су успели да додирну светињу или да се само моле око ње. Из Јеванђеља знамо да је жена која је патила 12 година од страшне болести, дотакнувши Христову одећу, је била излечена. (са сајта Епархије сремске)
*
У наставку ћете имати прилику да чујете и два звучна записа која је начинила г-ђа Зорица Зец: најпре обраћање старешине храма на Рођења св. Јована Претече и Крститеља на Петловом брду, после вечерње службе а пре Акатиста (звучни запис1), а након тога и разговор са монахом Валентином из Спасо-Јаковљевског Димитријевског манастира из Великог Ростова, преводи гђа Наталија Шатилина, координатор доласка Хитона Господњег у Србију а говори и отац Миломир Стевановић, старешина цркве Богородице Казанске у Прову, домаћин светињи из Русије и монасима, оцу Валентину и Арсенију који прате Хитон Господњи (звучни запис 2).
*
Неколико слова о Великом Ростову
У летопису из 9. века Повест временског доба, град Ростов се помиње као град, који одавно постоји, светао и леп славни град Ростов, како пише на улазу у град. Овај руски град недалеко од Москве, постао је Велики од 11. века, када је стекао титулу централног града Северо-Источне Русије – колевке савремене Русије. У то време постао је центар Ростовске епархије. Почетком 13. века је формирана самостална Ростовска кнежевина, која је убрзо постала један од главних политичких и црквених центара Русије. Главна знаменитост града је Ростовски кремљ, чије су зидине саграђене од бигрених квадера у 17. веку на обали језера Неро. Главни манастири у Ростову су Спасо-Јаковљевски, основан у 14. веку, и Богојављенски Аврамијев. Иначе у Спасо-Јаковљевском манастиру су недавно приликом обнове откривене бројне честице моштију светитеља које ће тек бити доступне вернима Русије.
*
Неколико слова о гђи Наталији Владимировној Шатиљини
За све ове успостављене везе и догађаје, доласке светиња заслужна је и гђа Наталија Владимировна Шатиљина коју је љубав према Србији задржала већ две деценије у Београду. На путу између Русије и Србије, успоставља економске, привредне, културне, духовне везе, као и везе у образовању, уметности, збратимила је српске и руске градове. У јавност је иступала када би на српским црквама и манастирима зазвонила на тоне тешка звона ове фабрике.
„Када су два народа повезана светињама, то је најјача могућа веза и Европа, чак и ако би хтела, никада не би могла да раздвоји српски и руски народ” речи су Наталије Владимировне које непрестано понавља. Скромно нам говори да је поносна на то што је побратимила шест српских и руских градова који се од тада помажу на свим пољима. Последњи у том низу су Велики Ростов и Ивањица након чега је у овој српској општини почела изградња руског дома.
Наталија Владимировна обезбедила је помоћ за многе српске цркве, међу којима је и донација од 12 звона за светиње на Косову и Метохији. У Цркви Светог Димитрија на Новом Београду, на којој такође звоне руска звона, стоји плоча с њеним именом као захвалница што је обезбедила средства за изградњу олтара.
Експерт је у области како православна звона треба (не)правилно да звоне, те се њено име нашло се међу руским великанима о којима је у својој књизи Медаљони Русије писала Виолета Рашковић Таловић, декан Факултета за међународну политику и безбедност. Можда је најважније да је протекле године омогућила да у Жичку епархију стигну мошти 18 највећих руских светитеља.
Подсетимо су мошти руских светитеља из Спасо-Јаковљевског манастира из Јарославске епархије, у Србији боравиле са благословом Патријарха Московског и све Русије г. Кирила и Патријарха српског г. Иринеја, а списак говори о неизмеривом благу које манастир поседује.
Зорица Зец
Извор: Радио "Слово љубве"
