У Медија центру Београда данас је одржана конференција на тему: "Укључење рада руске хуманитарне мисије на Балкану".

Присутнима се на почетку конференције обратио г. Јевгениј Примаков, председник руске хуманитарне мисије и посланик у руској Думи, а обраћање је преводио Бранимир Нешић, извршни директор руске хуманитарне мисије

У свом обраћању г. Јевгениј Примаков је истакао да задатак руске хуменитарне мисије није политички, већ искључиво хуманитарни. Речено је било и да постоје проблеми због којих лекови из Русије намењени српском народу на Косову и Метохији не могу да дођу до одредишта. Такође је било речи и о недавној посети Косову и Метохији и о реланом стању и потешкоћама са којима се сусреће локално становништво, и истакао да је стање веома тешко и да се нарушавају основна људска права. У излагању је било истакнуто и да је помоћ руских грађана данас преко потребна народу на Косову и Метохији. Г. Примаков се такође захвалио госпођи др Даници Грујичић за сарадњу и велику помоћ у раду руске хуманитарне мисије.

Потом се присутнима обратио Алексеј Полковников, генерални директор руске хуманитарне мисије.

У свом обраћању г. Полковников је нагласио да лекове нису они сами донели, већ су донели неопходне лекове које су тражили људи са Косова и Метохије. Речено је било и о подршци школама и о сарадњи са канцеларијом за Косово и Метохију.

У одговору на питање из публике које су све улоге и задаци руске хуманитарне мисије, г. Примаков је истакао да је Српска Православна Црква много помогла на Косову и Метохији.
Питајући на који начин руска хуманитарна мисија сарађује и помаже Српској Православној Цркви, г. Примаков је говорио каква је сарадња са СПЦ. Тренутно руска хуманитарна мисија разматра могућност да помогне народним кухињама Српске Правослване Цркве на Косову и Метохији. Речено је било и да је на почетку свог рада хуманитарна мисија добила благослов Његове Светости Г. Иринеја. Такође је истакнуто и залагање, активност и делатност епископа рашко-призренског г. Теодосија.

Забележио Николај Сапсај

Извор: Радио Слово љубве