У Солуну је успешно завршена 4. Међународна научна конференција Светогорског дома (Η Αγιορειτική Εστία / Mount Athos Center) чији су оснивачи Град Солун и Свештена општина Свете Горе. У оквиру скупа који је трајао од 7. до 9. децембра, последњег дана, организована је једнодневна конференција под називом „Светогорски и хиландарски монах Свети Сава – први Архиепископ српски“. Скуп је одржан у сали Стефанос Драгумис, Музеја византијске културе у Солуну.

Конференција је део општег програма који се одржава у Солуну и Београду поводом прославе 800 година самосталности Српске православне цркве и посвећења Светог Саве за првог српског архиепископа.

Организатори програма су Светогорски дом, Задужбина Светог манастира Хиландара из Београда, у сарадњи са Српском академијом наука и уметности и Друштвом пријатеља Свете Горе из Београда. (више о програму)

На отварању конференцију говорили су градоначелник Солуна и председник Управног одбора Светогорског дома, Константинос Зервас; у име Његове Свесветости Васељенског Патријарха Г. Вартоломеја, Високопреосвећени Митрополит вриулонски Г. Пантелејмон; заменик министра унутрашњих послова за Македонију и Тракију, Теодорос Караоглу;  представник Свештене општине Свете Горе и члан Управног одбора Светогорског дома, јеромонах Теофилос Пантократорски; представник Високопреосвећеног Митрополита Солунског г. Антима, архимандрит Силуан.

Сви говорници су једногласно поздравили идеју о одржавању конференције о Светом Сави, као јединственој историјског личности изузетне духовне снаге, коју је изнедрила монашка заједница Свете Горе и утрла пут стварању самосталне Српске цркве 1219. године.

Програм једнодневне конференције се састојао од следећих предавања:

• Уводна беседа Високопреподобног архимандрита Методија, игумана Манастира Хиландара
• Ангелики Деликари, доцент, средњовековна историја словенских народа на Одељењу за историју и археологију Аристотеловог факултета у Солуну, „Свети Сава и његово доба“.
• Елена Костић, Филозофски факултет Аристотеловог универзитета у Солуну. „Свети Сава и Град Солун“.
• Мирјана Живојиновић, академик САНУ, Председник Хиландарског одбора САНУ. „Ктиторска делатност Светог Саве на Светој Гори“.
• Ђорђе Бубало, професор, одељење за историју Филозофског факултета у Београду. „Типик Светог Саве“.
• Срђан Пириватрић, научни сарадник, Византолошки институт САНУ. „Свети Сава и оснивање православне аутокефалне архиепископије српских и поморских земаља (1219)“.
• Тамара Матовић, научни сарадник, Византолошки институт САНУ / Виктор Савић, институт за српски језик САНУ, доцент на Филолошком факултету Универзитета у Београду. „Словенски Номоканон са коментарима: Номоканон Светог Саве“.
• Симеон Пасхалидис, професор, Теолошки факултет Аристотеловог универзитета у Солуну. „Грчки агиолошки и химнографски текстови о Светом Сави“.
• Дејан Џелебџић, доцент, Филозофски факултет Универзитета у Београду / Коста Симић, Маквари универзитет у Сиднеју, Аустралијски католички универзитет у Бризбејну. „Свети Сава у српским хагиографским и химнографским текстовима“.
• Смиља Марјановић Душанић, професор, Одељење за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду. „Рецепција Светога Саве у делима његових биографа Доментијана и Теодосија“.
• Плутархос Теохаридис, архитекта. „Зграде и рушевине на Светој Гориповезане са ктиторском делатношћу Светога Саве“.
• Бојан Миљковић, научни сарадник, Византолошки институт САНУ. „Свети Сава као покровитељ уметности“.
• Старац Симеон Дионисијатски, протоеписат Свештене општине Свете Горе / Константин Вафијадис, професор на Високој црквеној академији у Атини. „Светитељско поштовање Светог Саве у Манастиру Хиландару и његовим келијама у Кареји – сведочанство икона“.

Видео снимак конференције:

 https://www.youtube.com/watch?time_continue=1197&v=fTkKPoZSpCU&feature=emb_logo

Фото: www.agioritikiestia.gr

Извор: Задужбина Хиландара