Шведска краљевска академија доделила је јуче аустријском књижевнику Петеру Хандкеу Нобелову награду за књижевност за 2019. годину, уз образложење да је додељује "због утицајног рада који са лингвистичком генијалношћу истражује периферију и посебност људског постојања". Књижевник Матија Бећковић оценио је данас да додела Нобелове награде за књижевност Хандкеу представља победу велике уметности над политичким разлозима, те да оно што говоре они који га нападају, нема везе са уметношћу, преноси РТРС.
Петер Хандке је један од најсвестранијих и најплодоноснијих писаца немачког говорног подручја. Написао је стотинак књига, које укључују романе, драме, збирке песама, филмске сценарије. Добитник је бројних награда – Кафкине, Шилерове, Ибзенове, као и признања „Томас Ман“ и „Милован Видаковић“.
Хандке је рођен 6. децембра 1942. године у немачком граду Грифену, а оно што је за српску јавност и читалачку публику посебно значајно у овој вести је то што је Хандке велики пријатељ Србије, писац који је овде боравио више пута, који је посећивао Косово и Метохију, писао и говорио о њему, о Србији, српском народу, српској литератури коју је представљао у свету. Током рата у БиХ, боравио је у сукобима захваћеним подручјима и написао жестоко оспоравани есеј „Правда за Србију”, у којем се залагао за диференцирани приступ западних земаља и против сваљивања кривице само на српску страну.
Аустријски писац Петер Хандке свечано је постао 21. маја, 2015. године, почасни грађанин Београда, на основу раније одлуке градског парламента, који га је наградио за промовисање Београда и подршку у тешким временима. Повеља почасног грађанина уручена је Хандкеу на свечаном пријему у Старом двору поводом градске славе Спасовдана. Петер Хандке добио је то признање за „искрену приврженост Београду и Србији у тешким временима када је било витешки иступити корак испред свих и гласно проговорити о неправди која се чинила и чине српском народу, у име духовног блага који нам као врхунски интелектуалац и мислилац оставља за памћење и зарад вечне вере у људскост коју нам враћа”.
„Једном сам рекао, моје место је код трагичног народа, а данас кажем моје место је у трагичном и светлом граду Београду. Пре 20 година медији од Вашингтона до Брисела и Лондона „викали“ су да је Београд мрачно гнездо, што никад није било тачно. Љубав је несигурна и опасна, али верност није, посебно не према неком месту”, рекао је Хандке и обећао да ће „остати веран Београду“. Хандке се уписао и у књигу утисака у Скупштини града Београда на ћирилици и на латиници.
Добитник је и више признања у Србији, укључујући Златну медаљу за заслуге коју му је у априлу 2013. Уруцен. Хандке је добио тада и награду „Момо Капор” за роман „Моравска ноћ”, а од 2012. године је и инострани члан Српске академије наука и уметности.
Хандке је оштро критиковао НАТО бомбардовање СР Југославије 1999. године као илегалан и геноцидни чин, као и политику САД и Европске уније у односу на бившу мултинационалну Југославију.
