У београдској Саборној цркви у којој се чувају честице моштију Светог Јована Шангајског и Санфранцисканског, на празник овог светитеља, у уторак, 2. јула, Света Литургија почиње у 8 часова. Честице светих моштију се налазе испред леве певнице овог храма, у икони-кивоту Светог Јована Шангајског, која је рад иконописца и академског сликара Емила Чурића из Требиња. Свете мошти је, уз помоћ свештеног братства, донео парохијанин Саборне цркве 2009. године из Сан Франциска. У наставку можете чути поуку проте др Љубе Стојановића о лековитости речи Светог Јована Шангајског упућених дечаку који је изгубио оца, такође, можете прочитати више о светитељу Јовану Шангајском, јуродивом апостолу и мисионару, заштитнику деце који је Речју и делом прихватао рањена срца малих страдалника:
Билтен Саборне цркве, о Светом Јовану Шангајском:
http://www.saborna-crkva.com/images/stories/sabornici/broj441.pdf
**
На сајту Саборне цркве, у рубрици "Пут моштију", можете погледати филм у слајдовима, са кратким житијем Светог Јована Шангајског, као и представљањем историјског пута моштију из београдске Саборне цркве у Сремску Митровицу, на поклоњење верном народу и верницима КПЗ-а на одслужењу затворске казне:
http://www.saborna-crkva.com/index.php?option=com_content&task=view&id=489&Itemid=177
**
Из успомена на Светитеља:
У сиротишту св. Тихона Задонског доведен је дечачић Павле који је гледао како му комунисти убијају родитеље и секу их на комаде. Од тога је дете доживело стравичан шок и изгубило моћ говора. Плашио се свега и свакога, изгледао је као рањена зверчица, а својим изгледом застрашивао је осталу децу. Због тога су жене које су помагале сиротишту одлучиле да га не приме. Свети Јован Шангајски се одлучно успротивио и захтевао да га одведу малом Павлу. Када је дошао сео је поред детета које је дрхтало и рекао му: „Знам да си изгубио тату, али сад си нашао другог тату – мене“. Снажно је загрлио овог малог страдалника, на шта је Павле грунуо у болан плач. Након тога, говор му се повратио...
О Речи која лечи, чујте поуку коју даје протојереј проф. др Љубивоје Стојановић (из архиве Радија Слово љубве):
