У недељу, 24. марта 2019. године навршава се 20 година од почетка НАТО бомбардовања Србије, односно тадашње СРЈ. Подсећање на размере безумне агресије која је за 78 дана угасила око 2.500 живота:

У ваздушним нападима погинуо је 1.031 припадник Војске и српске полиције, а теже и лакше рањено око 6.000 цивила, међу њима 2.700 деце. Рањена су 5.173 војника и полицајца, а десетак особа се и даље воде као нестале. Укупна материјална штета процењена је на више десетина милијарди долара. Ратни губици НАТО-а у људству и техници никада нису обелодањени.

Одлука о бомбардовању тадашње СРЈ донета је, први пут у историји, без одобрења Савета безбедности УН, а наредбу је тадашњем команданту савезничких снага, америчком генералу Веслију Кларку, издао генерални секретар НАТО-а Хавијер Солана.

Кларк је доцније у књизи "Модерно ратовање" написао – не само да је планирање ваздушне операције НАТО-а против СРЈ интензивирано средином јуна 1998, већ и да је завршено крајем августа те године.

СРЈ је нападнута под изговором да је кривац за неуспех преговора у Рамбујеу и Паризу о будућем статусу покрајине Косово и Метохија.

Након што је одлуку о неприхватању страних трупа потврдила Скупштина Србије, која је предложила да снаге Уједињених нација надгледају мировно решење сукоба на Косову, НАТО је 24. марта 1999. у 19.45 започео ваздушне ударе крстарећим ракетама и авијацијом, на више подручја Србије и Црне Горе.

Деветнаест земаља Алијансе почело је бомбардовање са бродова у Јадрану, из четири ваздухопловне базе у Италији, подржане стратешким бомбардерима који су полетели из база у западној Европи, а касније и из САД. Најпре су гађане касарне и јединице противваздушне одбране Војске СРЈ, у Батајници, Младеновцу, Приштини и на другим местима.

Готово да нема града у Србији који се током 11 недеља напада бар неколико пута није нашао на мети снага НАТО-а.

У бомбардовању је уништено и оштећено 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга. Оштећено је 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дечјих вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док је 38 разорено.

Симбол страдања у бомбардовању СРЈ постала је мала Милица Ракић, која је погинула 17. априла током бомбардовања Батајнице. Страдала је када је гелер од распрскавајуће бомбе улетео у купатило и погодио је док је седела на ноши.

У ноћи 23. априла 1999. године у два сата и шест минута након поноћи, НАТО је у нападу на зграду РТС-а усмртио 16 радника. То је био први случај да је медијска кућа проглашена за легитимни војни циљ.

Током бомбардовања извршено је 2.300 ваздушних удара на 995 објеката широм земље, а 1.150 борбених авиона лансирало је близу 420.000 пројектила укупне масе 22.000 тона.

НАТО је лансирао 1.300 крстарећих ракета, изручио 37.000 "касетних бомби" од којих је погинуло око 200 особа, а рањено више стотина и употребио забрањену муницију са осиромашеним уранијумом.

Уништена је трећина електроенергетског капацитета земље, бомбардоване су две рафинерије – у Панчеву и Новом Саду, а снаге НАТО-а су употребиле и такозване графитне бомбе за онеспособљавање електроенергетског система.

После више дипломатских притисака, бомбардовање је окончано потписивањем Војнотехничког споразума у Куманову 9. јуна 1999, да би три дана потом почело повлачење снага СРЈ са Косова и Метохије.

Пошто је генерални секретар НАТО-а 10. јуна издао наредбу о прекиду бомбардовања, последњи пројектили су пали на подручје села Коколеч у 13.30.

Тог дана је Савет безбедности УН усвојио Резолуцију 1244, а у Покрајину је упућено 37.200 војника Кфора из 36 земаља, са задатком да чувају мир, безбедност и повратак више стотина хиљада албанских избеглица док се не дефинише најшири степен њене аутономије.

(архива РТС)

**

Помени и сећања на пострадале:

- Храм св. Архангела Гаврила у Хумској улици: субота 23. март 2019. после бденија (око 18:30), у сали парохијског дома беседиће мр Бранко Николић, мајор Војске Србије. Тема преадавња мајора Николиће биће "20 година од НАТО агресије: Милосрдни или пали анђео?"

- Храм Св. Архангела Гаврила у Хумској, недеља, 24. март 2019. - на светој Литургији, у недељу 24. марта, на дан годишњице бомбардовања наше земље, биће служен помен пострадалима НАТО агресије. У поподневним часовима, после Акатиста Св. Архангелу Гаврилу који почиње у 17 сати, започињу великопосни духовни сусрети у сали парохијског дома. 

- После парастоса свим жртвама безумне НАТО агресије, биће одржано духовно вече у парохијском дому Храма Св. Петке у Сурчину у недељу, 24. марта у 18 ч (парастос је у 17:30 сати), уз учешће оца Страхиње Голијана, гуслара Димитрија Анђелића и појца Маје Алексић, на тему "Шта нам је донео "Милосрдни анђео" - 20 година после".

- У Храму Преображења Господњег у Дебељачи, надомак Панчева, у Епархији банатској у другу недељу Часног и Великог поста која је посвећена великом Јерарху и учитељу Цркве, Светом Григорију Палами, Божанствена литургија Светог Василија Великог биће служена од 9 часова. Затим ће, у организацији Прогнаних и киднапованих са Космета и Удружења избеглих и прогнаних Крајишника општине Ковачица, као и сабораца Војске Југославије погинулих на караули Кошаре међу којима је и житељ Дебељаче Тибор Церна, бити служен парастос за све невино пострадале у злочиначкој НАТО агресији на нашу Отаџбину.

- У недјељу, 24. марта, када се навршава двадесет година од почетка НАТО бомбардобвања српског народа, одржаће се молитвени помен свих жртава у манастиру Свете Тројице – Стањевићи. Света литургија са парастосом почеће у 9 часова, а духовна академија у 11 часова. На академији ће бесједити проф. др Божидар Зарковић са Филосовског факултета у Приштини – Косовска Митровица. У програму ће још учествовати: дјеца са вјеронауке, гуслар Марко Шћепановић, Миодраг Жуна Жунић и Црквени хор „Свети апостол Марко“ из Подгорице.

- (РТРС) У Нишу ће у недељу, 24. марта, бити обиљежен Дан сећања на страдале у НАТО агресији, која је прије 20 година извршена на Србију, односно тадашњу СР Југославију, уз присуство државног руководства.
- (Град Врање) У Врању ће у оквиру обележавања 20 година од почетка НАТО агресије на нашу земљу 22. марта у свим основним и средњим школама на територији града Врања бити одржан јавни час. У великој сали Скупштине града у 10 сати градоначелник Врања др Слободан Миленковић приредиће пријем за борце са караула Кошаре и Горожуп и припаднике полиције, који су рањени током НАТО агресије. У недељу 24. марта, тачно у подне, крај Споменика погинулим војницима, полицајцима и грађанима у оружаним сукобима и НАТО агресији од 1990. до 2003. година испред Галерије Народног музеја у Врању биће одржан комеморативни скуп.