Управа за сарадњу са Црквама и верским заједницама известила је о одржаној Осмој седници Међувладиног мешовитог одбора (ММО) Србије и Хрватске за заштиту националних мањина:
Након Припремних састанака српског дела Мешовитог међувладиног одбора (ММО) Србије и Хрватске за националне мањине одржаних у Хрватској (Вуковару, Пакрацу и Загребу) од 16‒18. јануара 2019. године, ово интер-ресорно тематско тело Републике Србије учествовало је у раду Осме седнице ММО‒а две земље у Загребу и Пакрацу од 12‒13. марта 2019. године. Састанцима одбора копредседавали су државни секретар Министарства државне управе и локалне самоуправе Републике Србије др Иван Бошњак и државни секретар Средишње државне канцеларије за Хрвате изван Републике Хрватске господин Звонко Милас, док је у његовом раду учествовало тридесетак представника министарстава две земље, уз представнике хрватске мањине из Србије (на челу са народним послаником господином Томиславом Жигмановим) из српске мањине из Хравстке (предводио их је народни посланик господин Борислав Милошевић). Управу за сарадњу с црквама и верским заједницама представљао је помоћник директора др Марко Николић.
Првог дана састанка у Министарству спољних послова и европских интеграција Хрватске у Загребу 12. марта, учесници у раду Осме седнице највећу пажњу посветили су анализи препорука и закључака усвојених на Седмој седници одржаној у Београду и Бачком Моноштору од 30‒31. јануара 2018. године. Током другог дана седнице одржане у Пакрацу 13. марта 2019. године, коју су отворили његова градоначелница госпођа Анамарија Блажевић и заменик градоначелнице испред српске заједнице господин Никола Ивановић, представници Срба из Храватске поздравили су усвајање Оперативних програма хравстке стране за националне мањине за раздобље 2017-2020. година, али и исказали незадовољство због неадекватне динамике и интензитета њихове примене када је реч о српској заједници. Наиме, у том смислу има одређених помака али у пракси највећи број програма није ни отпочео са реализацијом, због чега су представни Срба из Хравстке и затражили убрзавање овог процеса у сарадњи са Владом Републике Хрватске (Милошевић). С друге стране, представници Хрвата из Србије похвалили су реализацију за њих битних препорука које се тичу образовања на хрватском језику, апострофирајући и своје незадовољство везано за „подзаступљеност у представничким телима на локалу у Србији и извршним сегментима власти“ (Жигманов). Обема странама ММО препоручио је да појачају напоре и делотворније мере за запошљавање припадника две мањине у телима државне и локалне управе, правосуђу и унутрашњим пословима. Исто се односи и на доследну примену прописа везаних за службену употребу језика и ђириличног писма српске мањине у Хрватској, као и писма хрватске мањине у Србији. Заједничко тело за сарадњу подржало је и динамичније успостављање железничког, речног, друмског и ваздушног саобраћаја између две државе, нарочито области и подручја од значаја за две мањине . Посебну пажњу одбор је посветио и доследној примени законских одредби које санкционишу говор мржње, нарочито након последњих догађаја у Хрватској.
Када су у питању верска права националних мањина, помоћник директора Управе за вере др Николић, полазећи од реалних и прокламованих потреба српске националне мањине у Хрватској, истакао је да би јавни ТВ сервис ове земље, Хрватска радиотелевизија (ХРТ), требао да посвети већу пажњу верницима Српске православне цркве (СПЦ) у смислу да им пружи већи и континурани простор за задовољавање верских потреба, за почетак барем по узору на емисију „Верски календар“ коју Радиотелевизија Србије (РТС) емитује сваког дана. Наиме, на ХРТ‒у се верске потребе мањина задовољавају по принципу ротације, што практично значи да верници СПЦ свој краткотрајни програм уживају неретко и у раздобљима од месец до два месеца. Будући да је главни уредник ХРТ господин Ренато Кунић истакао да за реализацију ове препоруке тренутно „не постоји правни основ у прописаним односима ХРТ‒а и Владе Хрватске“, др Николић је нагласио да би ММО „требао да предложи хрватској страни да размотри могућност за отклањање постојеће мањкавости“, што није наишло на одобравање господина Кунића. Такође, полазећи од захтева представника Срба и народног посланика у Хрватској господина Милошевића, а у контексту обострано прихваћене начелне формулације од стране ММО‒а да „поздравља напоре хрватске стране на обнови и заштити сакралних споменика СПЦ у Хрватској и предлаже да се настави са даљом обновом и заштитом“, помоћник Управе за вере др Николић предложио је да се препорука прецизира и конкретизује додатком „полазећи најпре од примера Цркве Светог Саве у Сплиту“. Образложио је да овај преблем СПЦ датира још из времена атеистичке Југославије, и траје преко 60 година. Помоћница министра културе Хрватске др Ива Сочо истакла је да „не види потребу за појединачним набрајањем објеката у раду ММО‒а“, и да ће то „свакако учинити Комисија министарства у договору са српском мањином“. Иако су предлог др Николића подржали и копредседавајући српског дела Одбора др Бошњак и представник Срба из Хрватске и народни посланик господин Милошевић, др Сочо и копредседавајући хрватског дела Одбора господин Милас нису се сагласили са њим. С друге стране, др Николић подсетио је представника Хрвата из Србије и народног посланика господина Жигманова да Управа за вере Министарства правде у Србији има одличну сарадњу са Римокатоличком црквом (РКЦ) у Србији, што могу да потврде и њена господа надбискупи и бискупи.
Након завршетка радног дела састанака, чланови ММО‒а са обе стране посетили су Саборну цркву СПЦ, Владичански двор (обнову помажу Хрватска влада и Управа за вере из Београда), као и чувену ризницу‒библиотеку у Пакрацу, где је их примио Епископ славонско‒пакрачки СПЦ господин Јован. Упознао је присутне са историјатом, животом и радом, и тренутним проблемима СПЦ у овом делу Храватске (порушено 58 објеката СПЦ у Другом и последњем рату, одлазак српског становништва у емиграцију), нагласивиши и да је тренутни „однос два народа на терену бољи него што обично замишљамо“.
Извор: Управа за сарадњу са Црквама и верским заједницама
