Висока школа Академија Српске Православне Цркве за уметности и консервацију организовала је 28. новембра 2018, у оквиру трибине „др Радослав Грујић“, предавање на тему „Христове иконе“. Предавање је одржао чтец Војислав Луковић, дипломирани сликар, фрескописац и рестуратор, који је говорио o Христовим иконaма приказаним на слајдовима и давао историјски преглед истих, известио је репортер Радија Слово љубве Николај Сапсај (део звучног записа је на крају извештаја).
Своје предавање г. Луковић је започео, како то и доликује хришћанском скупу, молитвом и са благословом протојереја Александра Михаиловића, професора на Академији СПЦ, који је поздравио окупљене и представио им излагача. Затим се Јелена Ћеранић, историчар уметности и библиотекар на Академији СПЦ, надовезала на речи оца Александра и рекла о стваралаштву Војислава Луковића и његовом доприносу Академији.
Захваливши се на топлим речима добродошлице, предавач је на почетку напоменуо значај Оваплоћења Христа за хришћане и нагласио да та чињеница даје могућност живописања Христа без умањења Његовог Божанства. Фрескописац је присутнима, уз помоћ слајдова, приказао иконе Христа. Почевши од Исусовог лика и оних првих икона Христа, уз подробне историјске податке о њима, предавач се осврнуо и на значај символизма у бојама на икони. У наставку предавања било је приказано петнаест Христових икона, свака од њих је имала посебну причу и објашњење за себе.
У току свог излагања фрескописац је објаснио значај овог предавања, нагласивши да и иконопис има свој језик и иконописци морају да чувају тај језик нарочито у данашње време обилног броја неправилних икона. Предавач је такође додао да икона, у правом смислу речи, мора да буде у Јеванђељу и да има службу, а не да буде само приказ догађаја.
После предавања уследила су питања и дискусије.
Извештај, фото и аудио: репортер Радија Слово љубве Николај Сапсај.
Детаље у вези са одржаним предавањем чућемо у емисији "Слово" у четвртак, 29. новембра, од 13 часова.
У наставку је кратак извод из излагања Војислава Луковића:
Извор: Радио Слово љубве