Са благословом Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја, у храму св. Архангела Гаврила у Хумској улици у Београду, од 01. до 11. новембра 2018. године биће одржан низ молитвених, духовних и културних сабрања, посвећених прослави стоте годишњице од ослобођења Србије у Првом Светском рату. Сабрања је за наш радио у емисији "Реч пастира" најавио свештеник Јован Бабић, парох ове цркве, кога можете чути у запису на крају ове вести, а програм сабрања можете прочитати у наставку. Подсећамо и зашто се баш у овој београдској цркви посебно обележава велика и значајна годишњица српског народа.

Црква Светог Архангела Гаврила, смештена у Хумској улици, подигнута је у спомен српским војницима погинулим у Првом светском рату, у периоду од 1937. до 1939. године. Градњу храма су сопственим средствима финансирали Милан Вукићевић, стари Солунац и народни посланик са супругом Радмилом, који су у својој задужбини и сахрањени. Он је само један од чланова велике породице из Светлића која је давала велике људе, а данас је заборављена. Први који се помиње је Никола, трговац и организатор Првог српског устанка. Рођен је у Светлићу у другој половини 18. века, а 1814. је страдао од Турака у Београду због учешћа у Хаџи Продановој буни. Из Светлића је и Атанасије Вукићевић, рођен 1791, устаник, потпуковник, посланик и начелник. Михаило Вукићевић, рођен 1844, био је земљорадник, али и народни посланик. Славни професор Миленко М. Вукићевић, историчар и публициста, такође је рођен у Светлићу 1867. и умро у Београду 1930, а надживео га је његов колега с универзитета, математичар професор Петар Вукићевић. Међу именима ктитора храма у Хумској улици наведен је и Миланов отац Сима.

Солунац Милан Вукићевић, чија се фотографија с највишим ратним одликовањима из балканских и Великог рата чува на огледном добру Радмиловац је са супругом Радмилом 1941. године сву стечену и наслеђену имовину тестаментом даровао Београдском универзитету за добробит српског подмлатка. Њихова последња воља остала је неиспуњена, јер су кадрови комунистичке врхушке 1944. заузели легате, куће и станове у центру Београда. У деценијама планског затирања српских традиција заборављени су и ови добротвори српскога народа, а Београдски универзитет је тек 1995. успео да поврати део узурпираног поклона Вукићевића, који су завештали куће и станове површине веће од 2.800 метра у квадратних у Ресавској и Рузвелтовој улици у Београду.

Само две године после освећења темеља, чин освећења храма извршио је Његова Светост Патријарх српски Гаврило, који је у својој беседи, између осталог, том приликом рекао: „Наша је дужност да веру подижемо и одржимо трајну успомену на народне јунаке који су у ослободилачким ратовима положили несебично и свесно своје животе за стварање слободне југословенске државе. Стога сам овај храм посветио успомени свих војника изгинулих у ослободилачким ратовима од 1914-1918. године, изгинулих за слободу Јужних Словена, војницима Русима, Французима, Енглезима, Италијанима, и осталим који су допринели да се оваплоти идеја наше слободе.“

Пројекат овог велелепног београдског храма израдио је у српско-византијском стилу архитекта и сликар Григорије Самојлов, пореклом Рус, козак, који је у јеку бољшевичке револуције емигрирао из Русије. Иконостас од ораховине у дуборезу израдила су браћа Милојевић. Иконе на иконостасу сликали су академски сликари. Првобитан фрескопис храма урадили су академски сликари Варун Секрет и Ретлингер и то само неколико фресака које су временом биле оштећене од влаге. Други светски рат је онемогућио потпуно довршавање живописа. Њихову рестаурацију извршили су академски сликари, брачни пар из Београда, Даница и Милосав Младеновић. Под цркве је по вољи ктитора израђен у мозаику по угледу на манастир Светих Архангела код Призрена, задужбини цара Душана.

Мошти Светог великомученика Пантелејмона се у овом храму налазе од септембра 1946. године када је извршен свечани пренос моштију. Од тада, па до данашњих дана се празник Св. вмуч. Пантелејмона на најсвечанији начин празнује у овом београдском храму. У Летопису цркве не налазимо податке о томе одакле су мошти светитеља донешене, ко их је и коме поклонио и зашто су донешене баш у овај храм.

У периоду изградње фудбалског стадиона „Партизан“, педесетих година, који је изграђен преко пута саме цркве и којем је придаван општенационални значај, налазимо у новинском чланаку под називом „Шта урадити са црквом да својим звоњењем не би ометала фудбалске утакмице“ сведочанство команданта градске војне области Павла Јакшића о намерама војних званичника да затраже дозволу за рушење цркве. Наиме, генерал Пеко Дапчевић је пренео комесарско-личном везом усмени захтев да Команда области писмено затражи од Народног одбора града Београда да се поруши православна црква Светог Архангела Гаврила. Заиста невероватно до које мере је била раширена фудбалска еуфорија „режимског тима“, како је говорио Слободан Пенезић Крцун, и на какве су све потезе били спремни тадашњи државни моћници.

На основу члана 47. став 1. Закона о културним добрима („Службени гласник РС”, број 71/94), Влада Републике Србије доноси Одлуку о утврђивању Цркве Св. Архангела Гаврила у Београду за споменик културе објављену у листу „Службени гласник РС”, број 115 од 27. децембра 2005. године. Споменик културе, како се каже у овој одлуци, представља сведочанство обнове националног стила у сакралном неимарству међуратног периода у Србији, у коме је, употребом савремених материјала, успешно спојена декоративност и дух средњовековне архитектуре са функционалношћу новог доба.

Извор: "Православље", "Вечерње новости"

Распоред богослужења и предавања:

четвртак 01. новембар/19. октобар - УЛАЗАК СРПСКЕ ВОЈСКЕ У БЕОГРАД

08:00 Св. Литургија са поменом јунацима

17:00 Канон српским новомученицима

субота 03. новембар/21. октобар

18:30 након бдења - предавање проф. историје Бојана Вучковића „ПОЛИТИЧКИ КОНТЕКСТ ПРОБОЈА У ПОРОБЉЕНУ ОТАЏБИНУ 1918. године“

недеља 04. новембар/22. октобар

09:00 Са благословом Његове Светости Патријарха Српског Г.Иринеја - Централна литургијска  прослава стољетија победе у Великом рату са поменом јунацима и пригодним програмом - викарни Епископ ремезијански Г. Стефан началствоваће Светом архијерејском Литургијом.

недеља 11. новембар/29. октобар

09:00 Света Литургија са поменом

12:00 Дочек учесника „Београдског марша“ на Аутокоманди, који у част стогодишњице победе организује удружење „Србски светионик“, одлазак  до споменика с криптом  Српској војсци и помен

17:30 након Акатиста бестелесним силама  - предавање Александра Алемпијевића, резервног официра „ПОХОД СЛОБОДЕ: СА СРПСКИМ БАРЈАКОМ ОД ДОБРОГ ПОЉА ДО БЕОГРАДА И ДАЉЕ ДО РИЈЕКЕ, КЛАГЕНФУРТА, ПЕЧУЈА, АРАДА И ТЕМИШВАРА 1918. ГОДИНЕ“

Извор: Радио "Слово љубве"