По благослову Преосвећеног Епископа врањског Г. Пахомија, делић моштију св. Сурдуличких мученика трајно ће се налазити у Вазнесењској цркви у центру Београда, као посебан дар овом светом храму и грађанима Београда. Како је за наш радио рекао старешина храма јереј Арсеније Арсенијевић, у среду и четвртак (24. и 25. октобар) у оквиру вечерње службе од 17 часова биће служена служба светим мученицима, а мошти ће бити изнешене верном народу на поклоњење и целивање. У звучном прилогу (на дну странице) чујте о. Арсенија, а повест о св. Сурдуличким мученицима можете прочитати у наставку вести.
После повлачења српске војске и дела становништва преко Старе Србије и Албаније на Крф, дошло је до стравичних злочина на окупираном делу наше земље у Сурдулици и њеној околини. Бугарске окупационе власти су вршиле злочине над виђенијим Србима, посебно из Источне Србије, Вардарске Македоније и са Косова. Убијен је велики број свештеника, свештеномонаха, учитеља, судија, трговаца, официра, деце, а међу њима и Митрополит скопски Викентије (Крџић), Епископ призренски Никифор (Перић), игуман манастира св. Прохора Пчињског Владимир (Протић) са целокупним братством.
Сурдулица је последње место пре бугарске границе, где су Срби спремани да буду интернирани и ангажовани на тежак и присилан рад у Бугарској. Али, по тајним списковима из места из којих су слати заробљеници, многи нису прешли границу већ су скончали у околини Сурдулице. То сведоче места где су после рата пронађени остаци побијених Срба: Дубока долина (на улазу у Сурдулицу из правца Владичиног Хана), Влашки дол (на путу за село Алакинце), Калифер (код данашњег Санаторијума према селу Ћурковица), Попов мост, Занкова ливада, Радичева њива, Тршина ливада и многа друга.
Савезничке комисије су 1918. године, по завршетку рата, посетиле Сурдулицу и у Паризу 1919. године, на француском језику објавиле документа о бугарским злочинима. Доказана су свирепа убиства Срба цивила од стране бугарске окупационе војске. Амерички новинар Вилијам Драјтон даје посебан извештај, а др Арчибалд Рајс даје процену од три хиљаде убијених, наводећи локације, начин убијања и имена непосредних извршилаца. Ово су идентификоване жртве. Укупан и тачан број жртава је далеко већи.
Посмртни остаци мученика су после рата у десетинама сандука похрањени у Спомен-костурници, изграђеној у склопу спомен-школе за образовање ратне сирочади, изнад некадашњег сабирног логора за одвођење страдалника у Бугарску. Школу са костурницом освештао је Блаженопочивши Патријарх српски Димитрије, у присуству краља Александра Карађорђевића и краљице Марије, бројних епископа и министара. До Другог Светског рата сваке године на Видовдан помен жртвама обележаван је Светом Литургијом и парастосом. У априлу 1941. године Сурдулица поново пада под бугарску окупациону власт. Бугари су Костурницу потпуно демолирали и оскрнавили, а у јесен 1943. године и сравнили са земљом. Кости побијених Срба тајно су закопане на старом сурдуличком гробљу, те нико од мештана није знао где се тачно налазе. После Другог Светског рата комунистичка власт је затирала све о српству и Србији, па није било могуће покренути питање о обнови Спомен-костурнице. То се десило тек крајем 80-их година 20. века, али се због ратова и распада СФРЈ стало са обновом. Историја Спомен-костурнице у Сурдулици је историја српског народа у Вардарској Србији, Косову и Метохији, Источној и Јужној Србији - пуна несрећа, затирања и заташкивања злочина.
На иницијативу председника Удружења „Стара Сурдулица“ проф. др Томислава Радојичића, са Грађевинског факултета у Нишу, обнова је почела крајем 2003. а завршена 2006. године. Почетком 2009. године, при изради породичне гробнице (породице Лакићевић и Хасал, преци мати Фотине, игуманије манастира Бешка на Скадарском језеру), на старом сурдуличком гробљу, пројавиле су се кости Сурдуличких мученика. До краја године оне су очишћене и похрањене у 18 сандука, а 29. маја 2010. године свечано су пренете у крипту обновљене Спомен-костурнице.
Пренос моштију је пропраћен низом духовних и културних манифестација, а богослужење у храму св. Ђорђа у Сурдулици било је централни догађај. По позиву Епископа врањског Г. Пахомија, свечаности је присуствовао изасланик Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја и Светог Архијерејског Синода СПЦ, Преосвећени Епископ браничевски Г. Игњатије, који је са Епископом Пахомијем, свештенством и монаштвом Епархије врањске, служио свету Литургију и парастос мученицима.
Тиме је, једним делом, дуг према недужним Србима одужен, са надом да су мученици коначно, после скоро једног века, нашли свој мир.
Желећи да расветли и сачува трајни спомен српским жртвама, над којим су за време окупације Србије, искаљени гнев и мржња бугарског окупатора према свему што је било српско, Православна Епархија врањска, Институт за савремену историју из Београда, Народни музеј из Лесковца и Филозофски факултет из Ниша, организовали су октобра 2015. године међународни Научни скуп у Сурдулици и Лесковцу, под називом „Бугарска окупација југа Србије (1915-1918) у Првом Светском рату“. Сви радови и закључци овог тродневног скупа сабрани су и штампани у Зборнику, а један од закључака био је и да се упути молба Светом Архијерејском Сабору СПЦ у Београду, да се Сурдулички мученици уврсте у Календар Светих.
Са молбом Црквено-општинског управног одбора ЦО Сурдулица и Одлукама Савета и ЕУО Епархије врањске, Преосвећени Епископ врањски Г. Пахомије, доставио је 01. априла 2016. године на разматрање предлог Светом Архијерејском Сабору СПЦ, да се Сурдулички мученици приброје Светима и уврсте у Календар Светих Православне Цркве.
На свом редовном заседању 24. маја 2017. године, у Српској Патријаршији у Београду, Свети Архијерејски Сабор СПЦ, уврстио је у календар Светих Сурдуличке мученике - страдале у Сурдулици (њих око 3000) из окупиране Србије од 1915. до 1918. године од бугарског окупатора, међу њима и Митрополит скопски Викентије (Крџић), Епископ призренски Никифор (Перић) и игуман манастира св. Прохора Пчињског Владимир (Протић) са целокупним братством. За дан празновања одређен је 29. мај, дан када су 2010. године, њихове Свете мошти похрањене у обновљену Спомен-костурницу.
Текст приредили: протојереј Небојша Стојадинов и протојереј Синиша Пиљановић, Епархија врањска
Тропар, глас 8: Свете Цркве предивни украси, учитељи побожности, живота јеванђелског узори, свештеномученици Викентије и Владимире, и сви Сурдулички мученици, Христа крвљу посведочисте, Њега сада молите усрдно за спасење душа наших.
Кондак, глас 8: Ходите, верни, да достојно прославимо претке своје, што вери и роду до смрти дивно служаху; нож и пламен смирено претрпеше и у Царству Христовом венац мученика примише. Са пољима и горама пчињским од срца им ускликнимо: Радујте се, Свети мученици Сурдулички, похвало рода нашега!
СВЕТИ СУРДУЛИЧКИ МУЧЕНИЦИ МОЛИТЕ БОГА ЗА НАС!
Извор: Радио "Слово љубве"
