Његово Преосвештенство Епископ будимски и администратор темишварски г. Лукијан началствовао је 01. септембра евхаристијским сабрањем поводом храмовне славе у (данас) Румунском манастиру Арад Гај недалеко од Арада (Румунија), сазнаје Радио "Слово љубве" благодарећи јеромонаху Варнави (Кнежевићу). Преосвештеном Епископу г. Лукијану саслуживали су Архиепископ арадски г. Тимотеј и викарни епископ кришански г. Емилијан као и свештенство и монаштво Румунске и Српске православне Цркве. Опширније у наставку.

Поздрављајући Епископа Лукијана, Архиепископ Тимотеј је захвалио Српској Цркви на братској љубави и непрестаној бризи о два народа који битишу на овим просторима и осврнуо се на заједничку прошлост која је испреплетена напорима сједињених Срба и Румуна најпре у борби против унијаћења које је током бурне историје узимало маха у овим крајевима. Архиепископ Тимотеј такође је као значајну тачку у историји Румунског народа истакао и период Велике Сеобе Срба 1690. године, када су православни народи а међу њима и Румуни, под јурисдикцијом Српске Цркве уживали повластице у Аустријском царству а данас у заједничкој држави Румунији, и Срби и Румуни превођени својим архијерејима сведоче исту ту нераскидиву љубав два братска народа.

На крају свете Литургије Епископ г. Лукијан са браћом архијерејима и свештенством служио је парастос ктитору манастира, српском православном Епископу арадском Синесију Живановићу (1751-1768) поводом 250 година од упокојења.

Епископ Синесије рођен је у Сентандреји 1711. године где се и школовао. Замонашен је у фрушкогорском манастиру Раковац а године 1751. изабран је за Епископа арадског. Био је велики борац против унијаћења. Саставио је први Србљак, подигао је манастир Арад Гај и српску епископску резиденцију поред манастира. Саборној цркви у Сентандреји подарио је предиван мермерни барокни жртвеник, један од најлепших у Српској Цркви. Упокојио се 1768. године и сахрањен је у својој задужбини.

јеромонах Варнава (Кнежевић)

Извор: Радио "Слово љубве"