У суботу, 5. маја 2018. године, са почетком у 11 часова у Саборној цркви у Београду биће служен годишњи парастос протођакону Влади Микићу.

Протођакон Владо Микић је рођен 1940. године, у селу Велика Обарска код Бијељине. Завршио је Богословију Светог Кирила и Методија у Призрену, а дипломирао на Богословском факултету, 1969. године. Службовао је у Патријаршијском управном одбору, од 1969. до 1977, када бива постављен за професора у Богословији Светога Саве у Београду. На овом месту остаје две деценије, до 1996. године, када одлази у инвалидску пензију. Рукоположен је у чин ђакона на Аранђеловдан 1970. године, а све до 1993. је служио при храму Покрова Пресвете Богородице у Београду. Од 1993. је постао сабрат београдске Саборне цркве. 

Био је дугогодишњи члан и солиста Првог београдског певачког друштва(од 1962), као и бројних других хорова и ансамбала Хор студената Теолошког факултета, Мадригалисти, Обилић, Лола, Хор РТС-а...), један од најбољих солиста и појаца на овим просторима икада. Наступао је у Америци, Аустралији, Италији, Аустрији, Немачкој, Француској, Енглеској, Пољској, Грчкој, Турској, Русији и широм бивше Југославије. Са Првим београдским певачким друштвом је учествовао у многим историјским догађајима и манифестацијама, у земљи и свету (1000 година Хришћанства у Русији; 850 година оснивања Сент Андреје; 300 година Сеобе Срба, обележавању Косовске битке...), у бројним домаћим и иностраним турнејама, које су имале духовне, националне и дипломатске мисије. Крајем 1990. је основао и први професионални мушки камерни хор код нас. Наступао је на бројним добротворним концертима, као и пред домаћим и светским државницима, доживљавао овације, а многи концерти са хоровима и ансамблима су организовани само да би се чуо његов глас. Појањем у славу Бога, ширио је лепоту православне духовности и уметности, будећи срца свих који би га слушали (у рубрици "Духовна музика", на насловној страни нашег сајта, можете послушати појање о. Владе Микића). У нашој земљи и иностранству, велики је број оних који су се са лепотама православе музике упознали захваљујући његовом појању.

Међу аудио-издањима која је снимио, најзначајнија су: "Осмогласник", "Литургија Светог Јована Златоуста", "Опело" (са Хором РТС-а), "Старо српско појање", "Тебе, Бога, хвалим" 1 и 2, "Празнично појање", "Утверди, Боже", "Православна духовна музика кроз векове"... Сви ови снимљени материјали су доживели неколико издања. Паралелно са тим, непрекидно се бавио и педагошким радом, преносећи, током свог двадесетогодишњег рада, младим нараштајима оно највредније – љубав према коренима, духовности, уметности, свест о свом националном бићу, о лепоти појања и служења Господу. Добитник је следећих признања: Споменица манастира Грачанице о учешћу у свечаности поводом обележавања 600 година Косовске битке (1989); Златна значка Културно-просветне заједнице за несебичан, предан и дуготрајан рад и стваралачки допринос у ширењу културе народа Србије (1990); Повеља поводом 300-годишњице Сеобе Срба, одржаној у Крушедолу (1990); лично писмо захвалности академика Предрага Палавестре у име САНУ, за лични прилог сакупљен за помоћ избеглим лицима (1991); Повеља Првог београдског певачког друштва (1993); Повеља "Мокрањчевих дана", где се сврстава међу шест највећих уметника нашег доба, као и међу најзначајније личности нашег културног живота. Био је и добитник националне пензије за врхунски допринос националној култури, као истакнути уметник.

Изнад свега, оставио је непролазне трагове у свима који су га познавали, као човек изузетне топлине и срдачности, скроман, достојанствен, одан истинским вредностима и посвећен своме назначењу и умножавању дарова. С највећом љубављу и благодарношћу, приносимо пред лице Божије своје молитве да упокоји дивну душу његову у вечној радости Царства небеског.

Братство Саборне цркве у Београду,

уредништво "Саборника" и

чланови Првог београдског певачког друштва

Извор: Саборна црква

Извор: СПЦ.РС