Међународни дан деце оболеле од малигних болести, 15. фебруар, успостављен је 2002. године од стране Међународне конфедерације Удружења родитеља деце оболеле од рака, а данас се обележава у више од 85 земаља широм света. У Србији прва удружења родитеља деце оболеле од малигних болести почела су са радом почетком 90-их година прошлог века. Сваке године у свету оболи више од 160.000 деце од неког облика малигног тумора, а више од 90.000 деце умре од неког облика рака. Рак код деце је ретка болест и чини од 0,4 до 4% свих малигних болести у општој популацији. У просеку у свету оболевање од рака код деце чини 1% у структури оболевања од свих малигних болести, у Европи 0,4% и у Србији око 0,7%. Упркос добрим резултатима лечења, малигне болести су чак и у развијеним земљама и даље други по учесталости узрок смртности код деце узраста 0 до 14 година, одмах после повреда.

                                                                                                                                           

         На иницијативу удружења родитеља и уз подршку Министарства здравља Републике Србије, Међународни дан деце оболеле од малигних болести у нашој земљи је 2013. године постао део националног Календара јавног здравља. Овај међународни дан обележава се сваке године у циљу едукације и ефикасног спровођења свих мера које ће омогућити рану дијагностику, адекватну терапију, рехабилитацију и бољи квалитет живота деце оболеле од малигних тумора.

           У Републици Србији сваке године се, у просеку, открије 314-оро деце оба пола узраста од 0 до 19 година са неким од облика малигне болести. Као и у већини земаља у развоју и у Србији је готово 2/3 новооболеле деце (63,4%) узраста до 15 година. Три групе обољења, и то леукемије, тумори мозга и лимфоми чине најчешће заступљене малигне болести у дечјем узрасту. Ове три групе малигних болести чиниле су готово половину свих малигних болести дечијег узраста. Леукемије су најчешће малигне болести у дечијем узрасту. У структури оболевања у узрасту до 15 година чине 26,6%, следе тумори мозга са 18,6% и лимфоми са 9,5%. У узрасту 0–19 година у структури оболевања најзаступљеније су биле леукемије са 20,4%. Као и у млађим узрасним групама, следе тумори мозга са 16,6%  и лимфоми са 12,1%. Малигни епителни тумори (карциноми), који чине скоро 90% малигних тумора код одраслих, у дечијем узрасту су изузетно ретки. Насупрот томе, ембрионални тумори јављају се готово искључиво у дечијем узрасту.

Сваке године у просеку 50-оро деце узраста од 0 до 19 година изгуби битку са раком. Најчешћи разлог смртног исхода у дечјем узрасту у Србији су биле леукемије, лимфоми и тумори мозга. У складу са савременим медицинским достигнућима, будућа истраживања усмерена у правцу етиологије малигних тумора код деце омогућиће не само ефикасно спровођење превентивних мера, већ бржу и ефикаснију рану дијагностику, примену стандардне терапије и самим тиме дуже преживљавање деце оболеле од рака свуда у свету.

Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” са мрежом окружних института и завода за јавно здравље од почетка се активно укључио у обележавање овог важног датума из Календара јавног здравља. Ове године Међународни дан деце оболеле од малигних болести, 15. фебруар  обележиће се под слоганом „Рано откривање - већа шанса” и усклађен је са  препорукама Светске здравствене организације и Међународног удружења за борбу против рака. Током трогодишње кампање под слоганом „Ми можемо, ја могу”, међународне организације су исказале приоритет у здравственој заштити деце, пре свега у погледу превенције и раног откривања малигних тумора, и лечења и рехабилитације ове вулнерабилне популационе групе. Циљ је да се родитељима, деци, као и широј друштвеној заједници пруже информације како да обрате пажњу и препознају ране знаке упозорења и симптоме и да одмах потраже стручну медицинску помоћ, јер брза и ефикасна рана дијагностика и  примена стандардне терапије омогућавају дуже преживљавање деце и адолесцената оболелих од рака.

Рани знаци упозорења:

1. Беле тачкице у оку, приметна разрокост и слепило, избочена очна јабучица,

2. Опипљиви чворићи у стомаку и карлици, глави и врату, удовима, тестисима, жлездама,

3. Необјашњиво продужена температура преко две недеље,

4. Необјашњив губитак тежине, бледило, умор, стварање модрица или крварење,

5. Болови у костима, зглобовима, леђима, и лако настали преломи,

6. Неуролошки знаци: промена или погоршање хода, равнотеже или  говора, главобоља више од две недеље са или без повраћања, увећање главе.

Извор: ИНСТИТУТ ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ СРБИЈЕ „Др Милан Јовановић Батут”