У храму Вазнесења Господњег у центру Београда, 25. јануара по новом календару - на дан молитвеног прослављања иконе Богородице Мелопитатељнице, братство ће служити празничну свету Литургију са почетком у 9 часова. Овај дан се у Вазнесењској цркви посебно обележава од 2007. године, као спомен на испраћај реплике иконе Богородице Млекопитатељнице,коју је манастиру св. Саве Освећеног, даривала Поклоничка агенција „Доброчинство“, у име српског народа. Након тога, братство храма се са благочестивим народом постарало да и у Вазнесењској цркви буде једна реплика ове чудотворне иконе, која се налази у посебном трону у јужној страни храма. Позивамо благочестиви народ на свету Литургију и молитвено обраћање Пресветој Богородици на дан чудотворне иконе Млекопитатељнице.
Икона Богородице Млекопитатељнице позната је од давнина на хришћанском Истоку. Иконописана на основу истине Јеванђеља: да је Пресвета Богомајка дојила оваплоћеног Господа Христа као Сина Свога, што је она жена у Јеванђељу исповедила речима упућеним Христу: "Блажена утроба која Те је носила, и дојке које си сисао" (Лк 11,27).
О тој истини су такође говорили и писали и Свети Оци Источне Цркве. Тако свети Јефрем Сиријски каже, у песмама на Рођењу Христовом:
"Из утробе Дјевине изашао је Младенац, и млеком се хранио, и растао је поред деце - Син Господара свега.
Света Дјева-Мајка давала је Христу млеко, и Он се као човек хранио Њезиним млеком.
Када се Господ хранио млеко Маријиним, тада је точио живот свему свету".
За светим Јефремом певао је о Богородичином дојењу Господа млеком и свети Роман Мелод, а његове и других црквених песника химне о томе ушле су у богослужења наше Цркве и налазе се у црквеним књигама из којих певамо службе Христу и Богоматери. Једна од тих црквених песама исписана је на Хиландарској Икони Млекопитатељници у Карејској Испосници Светог Саве: "Златоплетени стубе, и дванаестозидни Граде, сунцеточни Престоле, Столицо Цара, несхватљиво је чудо: како млеком храниш Господа!?" - (Егзапостилар на Успеније Пресвете Богородице).
Сходно овом светом Предању Цркве, настале су иконе Богородице Млекопитатељнице, познате још од старине у Светој Земљи, Сирији, Египту и уопште у православној Византији, затим и код Православних Словена, најпре код нас Срба, а онда и код Руса. У Српској Цркви позната је фреска Богородице Млекопитатељнице у Пећкој Патријаршији из времена Архиепископа св. Данила (почетак 14. века) и у Науму код Охридског језера (такође из 14. века) али су оне настале највероватније по угледу на Икону Млекопитатељницу коју је Свети Сава донео у Хиландар из Свете Земље.
По усменом предању сачуваном у манастиру Хиландару, данашња Хиландарска икона Богомајке Млекопитатељнице налазила се у Лаври Св. Саве Освећеног, удаљеној двадесетак километара од Јерусалима. Свети оснивач ове највеће Лавре на Истоку, свети Сава Освећени, по коме је свети Сава Српски добио име, пред своју блажену смрт је пророчки говорио окупљеној братији монасима, који су окрживали његов одар, да ће после много времена Лавру походити један монах племићког рода са Запада, по имену сава, коме они треба као благослов да дају икону Мајке Божје Млекопитатељнице и такође његов игумански жезал.
Од тада је прошло много времена, готово седам векова, и братија памтијаше заповест свога духовног оца, преносећи с колена на колено завештање великог Светитеља. И заиста, почетком 13. века, на свом ходочашћу у Свету Земљу, дође из Србије Свети Сава, први Српски Архиепископ и Чудотворац, да посети манастир Светог Саве Освећеног код Јерусалима.
Када је с Архиепископ Сава прилазио кивоту у коме су почивале мошти св. Саве Освећеног, игумански жезал паде са зида пред ноге светог Саве Српског и поколони му се , а иона Богородице Млекопитатељнице покрену се на свом постољу. Манастирска братија најпре ћуташе, а потом казаше пророчанство Саве Освећеног, у неверици да се оно сада остварује пред њима. Кад год је тих дана боравка у Лаври свети Сава Српски улазио у манастирски храм, ова се сцена поновљала. Тек после његовог трећег уласка у храм, братија му саопти завештање духовног Праоца. Пророчанство се, дакле, остварило! Тада су, из љубави и милоште према Светом Сави Српском, а по завештању Преподобног Саве Освеженог, икона Млекопитатељница и игумански жезал поклоњени Архиепископу Српском, а уз њих још и позната чудотворна икона Богородица звана Тројеручица.
На свом повратном путу из Палестине у Србију, Свети Архиепископ Сава отиде прво у Свету Гору у свој манастир Хиландар где остави у неотуђиво наслеђе као најлпши украс чудотворну икону Тројеручицу, а игумански жезал остави у келији званој Моливдоклисја у Кареји (сада се чува у Испонсници-Типикарници Св. Саве у Кареји). Чудотворну икону Богородице Млекопитатељнице свети Архиепископ Сава је поставио на иконостас келије Испоснице-Типикарнице у Кареји, коју је посветио Светом Сави Освећеном. Јединствена у православном свету Икона Богородице Млекопитатељнице представља Младенца Христа како, држан на рукама Богородице, сиса дојку на грудима Свете Богомајке. Друга знаменитост, везана за ову чудотворну Икону, јесте њено место на иконостасу, крај Царских Двери. Мимо обичаја наше Цркве, из велике љубави према Мајци Божјој, Свети Сава је на иконостасу поставио Млекопитатељницу као престолну икону на десну страну, где се према канону Православне Цркве поставља икона Спаситеља Христа, коју је зато поставио на леву страну од Царских Двери. Оваквих случајева има још у Православљу.
Овој Светој Икони Богородице Млекопитатељнице многи благочестиви православни хришћани обраћају се с вером и молитвом, и преко ње од Богомајке и Господа добијају благодатну помоћ за спасење. Нарочито то чине побожни поклоници када дођу у Типикарницу-Испосницу Светог Саве у Кареји.
Нека је Пресвета Богомајка Млекопитаељница на помоћи свима, нарочито српској деци и мајкама.
Отац Никодим Хиландарац
Типикар Испоснице Светог Саве у Кареји, Света Гора
Извор: http://www.spc.rs/sr/cudotvorna_ikona_bogorodice_mlekopitateljnice_od_18_decembra_u_crkvi_svetog_save_u_beogradu
ПУТ ИКОНЕ
Залагањем Поклоничке агнеције ДОБРОЧИНСТВО 2007. сачињена је копија чудотворне иконе Богородице Млекопитатељнице, освештана на оригиналу у испосници Светог Саве у Кареји и ношена рукама поклоника ове Агенције, копија је прешла пут од Свете Горе преко Београда до манастира Светог Саве Освећеног у Јудеји (Израелу). Затворио се после осам векова један духовни круг дуг скоро 3000 км. Вратила се икона Богородице Млекопитатељнице у копији, у своју прву кућу, манастир Светог Саве Освећеног, у Јудеји.
Пре скоро осам векова Икона Богородице Млекопитатељнице ношена рукама Светог Саве Српског, даривана му у манстиру Светог Саве Освећеног у Јудеји (са осталим драгоценостима, иконом Богородице Тројеручице и игуманским жезлом), превалила је пут од Палестине до Свете Горе Атонске, где је у Карејској испосници нашла свој нови дом.
Прича о овој чудотворној икони и њеном путу 2007. преточена је у документарни филм, у трајању од 25 минута, аутора Драгана Вукића. Филм „Пут иконе“ на ДВД објавила је агенција ДОБРОЧИНСТВО и може се погледати на следећем линку:
https://dobrocinstvo.rs/izdavastvo/
Извор: https://dobrocinstvo.rs/izdavastvo/
Извор: Радио "Слово љубве"
