„Јајинци су били једна од најстрашнијих фабрика смрти у Европи, која је радила по страшној рутини – доручак, ручак, вечера, спавање, стрељање“, рекао је председник Србије Александар Вучић и подсетио да су ту довођени Срби, Јевреји, Роми и антифашисти. На комеморацији у Спомен парку у Јајинцима присуствовао је велики број представника политичког кора, амбасадори многих држава у Србији, представници удружења логораша, Секретар Светог архијерејског Синода СПЦ протојереј-ставрофор др Саво Јовић и велики број суграђана. Полагањем венаца, одавањем почасти минутом ћутања, обраћањима председника Удружења логораша и заточеника Јасеновац Славка Милановића и председника Србије Александра Вучића, церемонија је приведене крају пригодним културно-уметничким наступом вокално-инструменталног састава „Мементо“ уз изговарање одређених текстова драмских уметника. У наставку вести прочитајте више о страдањима Срба у Београду за време Другог светског рата.

Стратиште у Јајинцима представља највеће место страдања из периода Другог светског рата на територији Србији. Од окупирања Београда 12. априла 1941. године на више локација отворени су концентрациони логори: Топовске шупе на Аутокомнди, Бањица у касарни 18. пешадијског пука, Сајмиште у објектима бившег комплекса на левој обали Саве и Милишић циглана на Звездари.

Егзекуције, организоване и спроведене од стране немачких окупационих снага, трајале су свакодневно од 15. јула 1941. до краја 1943. године. Ликвидације заточеника вршене су на више локација у Београду и његовој околини: Бежанијска коса, Јеврејско гробље, Бубањ Поток, Централно гробље, Маринкова бара, село Јабука, Скела, Мали Пожаревац, Раља. У периоду од 8. новембра 1943. године до 2. априла 1944. године, желећи да уклони трагове масовних злочина, Гестапо је вршио организовану есхумацију и спаљивање посмртних остатака. Новија истраживања указују да је на стрелишту Јајинци страдало око 65 000 жртава, где је свакодневно у јаме бацано по 300 људи.

Забележила Ранка Маџаревић.

Извор: Радио Слово љубве