Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј началствовао је 6. августа 2017. године Светом архијерејском Литургијом у манастиру Милешеви где је обављен свечани чин устоличења Његовог Преосвештенства г. Атанасија (Раките) у трон Епископа милешевских, у присуству више архијереја СПЦ, представника државних власти, директора Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама др Милете Радојевића, представника Исламске заједнице Србије и многобројног верног народа. После Евхаристије уследио је културно-уметнички програм. Извештаји и звучни записи у наставку:

Његовој Светости су саслуживали архијереји: Митрополит загребачко-љубљански Порфирије, Епископи банатски Никанор,врањски Пахомије, жички Јустин, будимљанско-никшићки Јоаникије, рашко-призренски Теодосије, брегалнички Марко, новоизабрани бихаћко-петровачки Сергије, велики број игумана, монаха и свештеника из више епархија СПЦ, уз многобројне вернике, известила је за Слово љубве новинар и водитељ Јелена Јеж која је сачинила и поједине фотографије (галерија је на овом линку: http://www.slovoljubve.com/cir/PicAllist.asp , а већу галерију можете видети на сајту СПЦ:  http://spc.rs/sr/mileshevo_fotogalerija_radno  )

*

Извештај гђе Зорице Зец, сарадника инфо службе СПЦ:

У трон епископа милешевских уведен  Његово Преосвештенство г. Атанасије (Ракита)

Духовна свечаност у Милешеви почела је у недељу 6. августа око 8.30 свечаним уласком Његове Светости Патријарха српског г.  Иринеја, Високопреосвећеног Мирополита загребачко-љубљанског г. Порфирија  и Преосвећене господе архијереја:  жичког Јустина, рашко-призренског Теодосија, врањског Пахомија, банатског Никанора, будимљанско-никшићког Јоаникија досадашњи администратора  Епархије милешевске, , новоизабраног бихаћко-петровачког Сергија,  брегалничког Марка

Светом  архијерејском Литургијом у Световазнесењском храму манастира Милешеве  началствовао је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј уз саслужење архијереја наше Свете Цркве. Пппрвојерарху наше Цркве саслуживали су: архимандрити:Нектарије (манастир Давидовица), Серафим (манастир Рмањ), Теоктист (Сопоћани), Исаија (манастир Бијела); игуман Теофил (манастир Глоговац) протосинђел Павле (манастир Ораховица); протојереји-ставрофори Стојадин Павловић директор Патријаршијске управне канцеларије, Милован Пузовић и  Саво Ракита; протојереји: Влатко Голић и Михаил Подолеј (Руска Православна Црква); протојереј Милорад Милинковић војни настојатељ Православног душебрижништва при Министарству одбране Оружаних снага Босне и Херцеговине и мајор Слађан Влајић протонамесник, главни војни свештеник Војске Републике Србије, ђакон Влада Руменић,, ипођакони Мирослав Ракоњац и Дејан Накић.

Молитве Господу су приносили свештенство и монаштво више Епархија Српске Православне Цркве.

Верни народ који је од раних јутарњих сати стигао у манастир Милешеву да поздрави свог новог Архипастира испунио је храм и порту и одговарао на светој Литургији на којој су појали Црквено-градски хорови Свети  Кнез Лазар из Прибоја под вођством диринта Будимира Гардовића  и Свети Краљ Владислав из Пријепоља под диригентским вођством гђе Искрице Радоњић.

Патријарх српски г. Иринеј је замолио верне да новоустоличеном Епископу милешевском Атанасију пожеле добродошлицу и да га приме као свог оца и учитеља, бивајући му одани и послушни као свом јерарху и архипастиру. 

Његова Светост је пожелео устоличеном Епископу милешевском г. Атанасију да следи Светога Саву и све наше Божје угоднике, стара се о свештенству и пастви, буде им путоводитељ и чувар вере, традиције и обичаја.

Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије је прочитао одлуку Светог Архијерејског Сабора о избору новог Епископа за Епархију милешевску, г. Атанасија.

У приступној беседи којом се након устоличења обратио Свјатејшем Патријарху српском Иринеју, Преосвећеним Архијерејима, свештенству и верном народу по први пут као његов  пастир, Преосвећени Епископ милешевски г. Атанасије је заблагодарио Свјатјејшем и браћи Архијерејима присутнима , као и Светом Архијерејском Сабору што му је указао поверење и упутио га на ову узвишену службу.

У свом програму рада, Преосвећени Владика Атанасије је казао да се држимо Божјег плана који је јасан и прецизан и значи владавину Божју.

За епископску службу Владика Атанасије је казао да је то служба усклађивања времена, историје, личности, дела,  и да сви ми треба да све чинимо да би обједињени кроз све делатности и сфере  чинили  Цркву Христову целовитом и у пуноти Њеној.

Након свете Литургије и свечаног увођења у трон новог Епископа  у порти манастира Милешеве  за Епископе и бројне званице, као и за верни народ  приређена је трпеза љубави.  Пригодан програм приређен је за све госте. 

Здравицу је данас зборио Страхиња из Прибоја.

Током трпезе љубави присутне је поздравио први Епископ будимљанско-никшићки који се захвалио свима на сарадњи ув реме његовог администрирања Епархијом милешевском у претходне две године а потом еј изасланик Председника Републике Србије г. Никола Селаковоић пожелео благословену епископску службу Владици Атанасију и у име Председника г. Александра вучића уручио пастирски жезал.

Захваљујући на дару, Владика милешевски Атанасије је казао да је пастирски жезал средство кординације људи у добрим делима.

Министарка правде гђа Нела Кубуровић је уручила Епископу милешевском панагију, а Владика жички Јустин, архипастирски штап.

Председник Општине Пријепоље г. Драгољуб Зиндовић је такође новом Владици милешевском пожелео успешну епископску службу на славу Господњу и свих људи овога округа. 

Генерал Радован Илић из Оружаних снага БиХ је пожелео успешну службу у име свег војног свештенства, војних заповедника и војника. 

У име свег свештенства и монаштва добродошлицу је изговорио архијерејски намесник пријепољски протојереј-ставрофор Душан Јанковић.

Мустафа ефендија Макић је казао на данашњем слављу да присуство представника Исламске заједнице казује да су односи Српске Православне цркве и Исламске заједнице Србије постојани и да се нада да ће Епископ милешевски Атанасије неговати добре односе и пожелео и њему али и властима да будући економски живот свих нас буде све бољи и успешнији.

Епископ Атанасије је још једном заблагодарио на свим лепим речима и даровима и поновио још једном да ће се његов програм састојати из Божјег плана и програма и да ће се држати три основне ствари које ечсто понавља: рађање, стварање и образовање.

На самом крају Свјатјејши је поручио свима да сваки наш лични подвиг у Господу Исусу Христу и подвиг у животу, љубав према ближњима и браћи нашој јесте пут којим треба да следимо. 

Наступили су женска изворна група Верем из Пријепоља, мушка изворна група Јабука из Јабуке код Пријепоља; КУД Дабар, КУд Дома културе у Пријепољу; изворна група при КУД-у Бели Анђео из Београда;певачка група Крајишници; Пркосну песму је врхунски одрецитовала Тијана Спајић, гуслар Властимир Бараћ.

Данашњем сабрању присуствовали су: високопреподобне игуманије: мати Ана (манастир Давидовица), мати Дарја (манастир Давидовица), мати Магдалина (манастир Дубочица код Пљеваља), мати Јустина (манастир Светих Јоакима и Ане из Рутоша), ректор Универзитета Одбране Србије генерал-мајор  Младен Вуруна, представници Војске Србије и Оружаних снага Бих,  војни свештеник Немања Петровић са Војне академије у Београду; председник Општине Прибој г. Лазар Рвовић; председник Општине Нова Варош г. Радосав Васиљевић; директор Медија центра "Одбрана" пуковник Стевица Карапанџин; проф. др Мирко Васиљевић.

*

Информативна служба СПЦ известила је о свечаном дочеку Патријарха и архијереја претходног дана, у суботу, 5. августа, у манастиру Милешеви:

Звона Милешеве су 5. августа 2017. тачно у 17 часова означила почетак бденија којим је началствовао архимандрит Серафим из манастира Рмња, уз саслужење архимандрита Леонтија из манастира Милешеве и протосинђела Владислава, игумана манастира Свете Тројице у Пљевљима.

Током вечерње службе на бденије су приспели Преосвећена господа Архијереји: врањски Пахомије, брегалнички Марко и изабрани бихаћко-петровачки Сергије.

Верни народ је у порти и храму с радошћу дочекао изабраног Епископа милешевског Атанасија, који је на вечерњу службу стигао у пратњи досадашњег администратора Епархије милешевске Епископа будимљанско-никшићког Јоаникија.

Долазак Његове Светости Патријарха српског Иринеја, поводом устоличења Епископа милешевског,  означило је у 19 часова са милешевског звоника звоно тешко девет тона, иначе дар из Русије, са Урала, поводом осам векова Милешеве.

Свјатјејшег, који је допутовао у пратњи Митрополита загребачко-љубљанског Порфирија и Епископа жичког Јустина, у манастирској порти су дочекали Преосвећена господа Архијереји: будимљанско-никшићки и досадашњи администратор милешевски Јоаникије, изабрани милешевски Атанасије, врањски Пахомије, изабрани бихаћко-петровачки Сергије и брегалнички Марко.

Његова Светост Патријарх Иринеј благосиљао је свештенство и монаштво из неколико Епархија наше Цркве, као и сестринство манастира Милешеве са високопреподобном игуманијом мати Аквилином и архимандритом Леонтијем на челу. Шпалир се протезао од манастирских врата до улаза у цркву. Овој општој радости допринео је верни народ, као и поклоници из разних места који у свакој прилици посећују манастир Милешеву.

Патријарх је по уласку у храм целивао део моштију Светог Саве и мошти Светог краља Владислава.

У Световазнесенској манастирској цркви служена је свечана доксологија. Добродошлицу Патријарху српском Иринеју пожелео је Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије, казавши да се данас радују Свети Сава, Свети краљ Владислав, Божји угодници, свештенослужитељи, ктитори, задужбинари, верни народ, јер је Свјатјејши лично дошао да устоличи изабраног Епископа милешевског Атанасија. Преосвећени Владика Јоаникије је пожелео Богом благословену службу новом Епископу.

Узвраћајући на речи добродошлице, Његова Светост је, између осталог, казао да је радостан што је повод његовог доласка чин устоличења Архијереја Епархије милешевске г. Атанасија који ће бити обављен сутрадан, у недељу 6. августа. Казујући о Милешеви која је духовно укрепљење за све нас и у Србији, и у расејању, Свјатјејши се осврнуо и на блажене успомене патријарха Варнаву који је родом из овога краја и који је задужио Српску Цркву и српски род својим делима и великим градитељством током само седам година своје патријарашке службе.

Свјатјејши је казао и да Милешева никада није била лепша и заблагодарио свима који су својим прилозима подизали ову српску лавру, додавши да смо благодарни и бившем Епископу милешевском г. Филарету који је својим великим трудом и љубављу учинио да Милешева засија пуним сјајем.

Иначе, бденију и свечаној доксологији присуствовали су високопреподобни архимандрит Нектарије и високопреподобне игуманије: мати Ана (манастир Давидовица), мати Дарја (манастир Давидовица), мати Магдалина (манастир Дубочица код Пљеваља); директор Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама др Милета Радојевић; протојереј-ставрофор Стојадин Павловић, директор Патријаршијске управне канцеларије; протојереј-ставрофор Саво Ракита; војни свештеник мајор Слађан Влајић, намесник и војни свештеник Немања Петровић са Војне академије у Београду; директор Медија центра "Одбрана" пуковник Стевица Карапанџин; проф. др Мирко Васиљевић. 

*

Преосвећени Епископ Атанасије дао је интервју Радију Слово љубве уочи устоличења. У разговору који је водила новинар и водитељ Марина Марић, Владика Атанасије се осврнуо на своју Архипастирску службу у Босанској Крајини за коју је рекао да је мученичка земља, натопљена крвљу, сиромашна и са све мањим бројем становника. Нагласио је да је сигуран да Епархију оставља у добрим рукама, а да у Милешеву иде са великом надом и оптимизмом. „Црква је нова материца у којој се људи рађају за вечност“, истакао је Преосвећени у интервјуу који можете чути на следећем линку:

http://www.slovoljubve.com/Cir/Newsview.asp?ID=14098

*

Инфо служба СПЦ доноси и текст у вези са Манастиром Милешева:

Милешева 2019. године обележава осам векова свога постојања. У Милешеви високопреподобни архимандрит Леонтије сваког дана чита акатист Светом Сави.

У обновљеном ћивоту Светог Саве, пред којим се чита акатист, похрањена је честица моштију очуване шаке леве руке Светог Саве, српског небеског заступника. Поводом  прославе 750-годишњице аутокефалности Српске Православне Цркве 15/2. септембра 1969. године, поред ћивота је постављена плоча са утиснутим речима којимa се верном народу казује да су овде почивале мошти српског светитеља Саве, спаљене на Врачару 1594. године.

Милешеву је као своју гробну цркву подигао 1219. жупан Владислав, други син краља Срефана Првовенчаног и унук Стефана Немање. Црква је посвећена Вазнесењу Господњем, живописана је у 13. веку, а освежена новим фрескописом у 16. веку.

Рушена, паљена и обновљена 1863. године, како у духовном, тако и у културно-историјском погледу Милешева представља средиште  црквених збивања идуховног живота. А поводом њене архитектонске лепоте неко је дивно казао: Ако ниси видео Милешеву, ништа ниси видео!

Манастир Милешева је коначно обновљен и заокружен у време службе Епископа милешевског Филарета.

У манастиру Милешеви се налази и ћивот Светог краља Владислава, крунисаног у овој његовој задужбини. Свети кнез Владислав се одликовао милошћу према убогима, а о његовој вери према Христу довољно говори чињеница да се потписивао са "Раб Христов Владислав". Изнад ћивотом Светог краља Владислава, који се прославља 7. октобра, посматра нас Бели Анђео. То је онај Бели Анђео што је из Европе поздрављао Америку, и са земље космос, приликом првог сателитског преноса у двадесетом веку.

Ћивот свештеномученика Нестора, игумана милешевског, кога су партизани стрељали у близини манастира током грађанског рата 1941. године, налази се на јужној страни цркве. (текст: З.Зец)

*

Животопис изабраног Епископа милешевског Атанасија

Његово Преосвештенство г. Атанасије (Ракита), изабрани Епископ милешевски, рођен је 7. новембра 1957. године у Јању код Шипова.

На крштењу је добио име Светко. Завршио је основну школу у Бабићима, затим Православну богословију у манастиру Крки. Замонашио се у истом манастиру као матурант Богословије 7. маја 1977. године. Рукоположен је за ђакона 9. маја, а за презвитера 18. децембра исте године у Крки. Првог јануара 1978. посетио оца Јустина Поповића у манастиру Ћелијама, а већ 2. јануара отпутоваоје за Америку, где је завршио два интензивна курса енглеског језика у „Катедрали знања“ у Питсбургу. У септембру исте године уписао се на Богословску академију Светог Владимира у Њујорку. Професори су му били свештеници Александар Шмеман и Јован Мајендорф, теолози светског гласа. Дипломирао је у року одличним успехом. У септембру 1981. године започео  је наставничку каријеру у Богословији у манастиру Крки. После две године, 1983. године, премештен је од Синода Српске Православне Цркве у Богословију Светог Кирила и Методија у Призрену, где је предавао једанаест година, до 1994. године. Тамо се зближио са Епископом рашко-призренским Павлом, потоњим Патријархом српским, и био његов сарадник.

Одлично је упознао Косово и Метохију, заволео тај део српске земље и богослужио на целој косовско-метохијској територији, а највише у мученичком манастиру Девичу. Уређивао је часопис Епархије рашко-призренске „Свети кнез Лазар“. На позив патријарха Павла у јесен 1994. године прешао је у Београд, где је радио као асистент код епископа Атанасија (Јевтића) на катедри за Патрологију на Православном богословском факултету. У исто време је, на Богословском факултету у Фочи, предавао предмет Историја религије и био уредник „Православља“, званичног гласила Српске Православне Цркве.

Године 1999. изабран је и хиротонисан за викарног Епископа хвостанског. У току хиротоније 31. маја бомбардери НАТО-а су летели на београдском небу. Као викар патријарха Павла био је уредник Информативне службе Српске Православне  - „Православље прес“, а највише је допринео у руковођењу радом православних вероучитеља у јавним школама као председник Одбора за веронауку Архиепископије београдско-карловачке, и у уређивању односа Цркве са просветним институцијама Војске Србије - Војном академијом и Војном гимназијом. Тада је покренуо и уређивао часопис „Православни катихета“.

У мају 2013. изабран је за Епископа бихаћко-петровачког. Свети Архијерејски Синод му је поверио службу представника Српске Православне Цркве пред Министарством одбране и Оружаних снага Босне и Херцеговине. У мају 2017. године на редовном заседању Светог Архијерејског Сабора изабран је за Епископа упражњене Епархије милешевске. Епископ Атанасије биће четврти Епископ милешевски од њеног оснивања 1992. године.

Избор научних радова Епископа Атанасија: „Халкидонски сабор и његов догмат“; „Писци Цркве другог века“;  „Живот по Јеванђељу“; „Битка над амбисом“; „Да нам буде све свето и честито“; „Духовни дародавци Призренске богословије“; „Црква Христова и свет религије“ (антологија); "Београд у молитви 2011.".  (Извор: Епархија милешевска)

*

Извештаје приредила Редакција Радија Слово љубве.

Благодарећи Радију Милешева Епархије милешевске, ево звучних записа беседа на Светој Литургији, 6. августа 2017. у Милешеви - обраћање Патријарха Иринеја, потом Епископа Јоаникија који чита одлуку, затим беседи новохиротонисани Епископ милешевски Атанасије:

Извор: Радио Слово љубве, СПЦ