Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служиће 28. јуна 2017. године, на Видовдан, свету архијерејску Литургију у манастиру Грачаници и помен јунацима Косовског боја код спомен обележја на Газиместану, најавила је инфо служба СПЦ. Следе и остале најаве поводом Видовдана:

Архиепископија београдско-карловачка:

На Видовдан ће, по први пут, торжественим богослужењем бити прослављена слава крипте храма Светог Саве на Врачару. Свечано бденије уочи празника биће служено 27. јуна у Крипти од 18 часова, а света Литургија на Видовдан 28. јуна такође у Крипти са почетком у 9 часова. У малој цркви неће бити богослужења, саопштио је Храм на свом сајту.  На Видовдан ће, од 19 часова у Крипти спомен-храма бити одржан Видовдански концерт на коме ће наступити хор Београдски мадригалисти и Певачко друштво Мокрањац при Храму Св.Саве.

*

Изложба славним прецима у част - "Албум сећања на наше претке из Првог светског рата", приређена у оквиру обележавања јубиларних година Првог светског рата и Видовдана, у Крипти Храма Светог Саве у Београду траје до 6. јула. Поставка приказује фотографије, ратне дневнике, војничка писма, дописне карте, споменице и осталу историографску грађу учесника Првог светског рата. Може се погледати сваким даном од 10.30 до 19 часова: http://www.slovoljubve.com/Cir/Newsview.asp?ID=13809

*

Јереј Владимир Марковић, старешина топчидерске цркве Светих Апостола Петра и Павла и секретар Верског добротворног старатељства АЕМ, позива вернике на Свету Литургију на Видовдан 28. јуна са почетком у 9 сати. Након службе, у Митрополитовом конаку биће отворена добротворна изложба радова Женске секције при ВДС-у. Поставка се може погледати до недеље 2. јула и улаз је слободан.

*

У цркви Лазарици на Звездари, где се деценијама чува честица моштију Светог великомученика и кнеза Лазара, свечано презнично бденије биће служено у уторак са почетком у 17 часова, а сутрадан, на Видовдан, светом Литургијом од 9 часова, свечаном литијом и поменом јунацима Косовског боја и свим српским јунацима од Косова до данашњих дана.

Eпарије СПЦ:

Изасланик Светог Архијерејског Синода Преосвећени Епископ бачки г. Иринеј служиће 28. јуна 2017. године, на Видовдан, свету архијерејску Литургију у храму Сабора српских светитеља у Штутгарту. Овом приликом прелатуралном пастору Евангеличке Цркве г. Манфреду Вагнеру биће уручен орден Светог Саве којим га је, на предлог Патријарха српског г. Иринеја, Свети Архијерејски Синод одликовао за његову показану љубав према Српској Православној Цркви и вишедеценијски подвиг изграђивања добрих односа са професорима и студентима Православног богословског факултета Универзитета у Београду. На богослужењу ће појати хор Првог београдског певачког друштва (ПБПД)

(Тим поводом смо емитовали разговор са председником ПБПД, протом Петром Лукићем:  http://www.slovoljubve.com/Cir/Newsview.asp?ID=13837 )

*

У древној Лазарици, задужбини Светог кнеза Лазара у Крушевцу, Видовдан ће бити прослављен светом Литургијом, свечаном литијом градским улицама и поменом код споменика јунацима Косовског боја; како се наводи на сајту Епархије крушевачке, уочи Видовдана, 27. јуна 2017. године у 17 часова служиће се празнично бденије,  на дан Празника, 28. јуна 2017. године, Света Архијерејска Литургија у 08 часова, након које ће се служити парастос за све пострадале који су живот свој дали бранећи Веру и Отаџбину од Косовског боја до данас. У 10:30 велика празнична Литија од цркве Лазарица до споменика Косовским јунацима у центру града, где ће се служити заупокојени помен.

*

Како се наводи на сајту Епархије шумадијске, Епископ Јован ће 28. јуна служити свету Литургију у храму Светог великомученика Лазара Косовског у Белошевцу – Крагујевац, у 9 часова, поводом храмовне славе.

*

Видовдан ће литургијски и молитвено бити прослављен у манастиру Сремској Раваници Сремској на Фрукој Гори. Уочи празника Светог великомученика кнеза Лазара у 18 часова биће служено вечерње са петохлебницом, а у 22 часа света тајна јелеосвећења. На Видовдан света архијерејска Литургија ће почети у 9.30 часова.

*

Српска православна црквена општина грабаљска и сестринство манастира Подластва на Видовдан организују Свебокељски сабор. Света архијерејска Литургија почиње у 9 часова. Уследиће парастос страдалима за Крст часни и Отачаство и богат културно-уметнички програм.

**

ЖИТИЈЕ СВ. КНЕЗА ЛАЗАРА

Лазар Хребељановић је највероватније рођен 1329. године у Прилепцу код Новог Брда. Тај град је добио његов отац Прибац Хребељановић од краља Душана Немањића као награду за службу на његовом двору. Историја за сада не зна како се звала мајка Лазара Хребељановића. Не зна се такође ни колико је тачно браће и сестара имао. Отац Лазара је био логотет на двору краља Душана у Приштини. У доба када се краљ Душан крунисао за цара, Лазар Хребељановић је имао око седамнаест година. Породично богатство Хребељановића је било веома мало и обухватало је само утврђени град Прилепац (где се Лазар родио) и град Призренац. Као младић Лазар је служио на двору цара Душана.

Лазар Хребељановић се 1353. године оженио Милицом, ћерком великог кнеза Вратка, из рода Немањића по линији великог жупана Вукана.

Победом на Марици, Турцима је био отворен пут за даља освајања српских земаља. Мањи одреди турске војске пустошили су села:  „Страх... невоља и несрећа љуто су обли све градове и западне пределе..."Лазар се од тог периода почиње потписивати са „Господин все Србљем", „Кнез Србљем", што у ствари значи „Кнез или владар српских земаља". Поред тога, Лазар употребљава и краљевско владарско име Стефан Лазар. Чак се на аверсу очуваног печата на „Лазаревој даровној повељи" Хиландару из 1379. налази лик Стефана Првомученика, заштитника лозе Немањића. У повељама се потписује црвеним мастилом.

Угрожен од Турака, страхујући и од напада Угара, кнез Лазар је морао и енергично и мудро да дела на јачању одбрамбене моћи своје државе. Пошто је имао велики број женске родбине, претежно је венчањима успео да окупи око себе своје моћне суседе. Сестру Драгињу удао је за челника Мусу, господара рударског краја око Копаоника, града и жупе Брвеник, а кћер Мару, 1371. године, за Вука Бранковића. Две млађе своје кћери предао је кнез Лазар сватовима у Крушевцу. Јелена се удала за Ђурђа Страцимировића Балшића, „господара всом Зети и поморју", а Теодору за Николу Горјанског Млађег, угледног феудалца у Јужној Угарској (Мачва).

На тај начин је кнез Лазар успео да ојача и територијално прошири своју државу. Са околним великашима основао је неку врсту породичног савеза, коме је он био на челу. Најмоћнији чланови савеза после кнеза Лазара били су његови зетови Вук Бранковић и Ђурђе Страцимировић Балшић. Са смрћу цара Уроша нестало је царског достојанства. Пошто је по протоколу византијског двора, који је примењиван и на српском двору, само цар могао додељивати висока звања, те је Лазар остао у звању кнеза, а Вук Бранковић има законско право само на наслов „господин". „Благоверни и христољубиви и Богом просвећени кнез Лазар и љубазни му син господин Вук", забележио је непознати летописац 1387. године, „када су владали свим српским земљама и поморским и тако у слози и љубави побеђивали непријатеље своје".

Удруженим снагама кнеза Лазара и босанског бана Твртка, 1373. године побеђен је, заробљен у Ужицу и ослепљен Никола Алтомановић. Победници су поделили његову област. Бану Твртку је припао и манастир Милешево у коме је био сахрањен Свети Сава. Потомак Немањића по женској линији, бан Твртко је одлучио да се 1377. године крунише за краља Босне и Србије. Обред крунисања извршен је на гробу Светог Саве. Непомућено пријатељство кнеза Лазара са краљем Твртком јасан је доказ да је Твртков поступак сматран сагласним са средњевековним поимањем легитимности наслеђа престола. То, међутим, никако не значи да је кнез Лазар престао да се сматра главним владаоцем на територији дотадашњег српског царства, тим пре што је и он преко своје жене Милице био у сродству са династијом Немањића.

Веран традицији владара на српском престолу, кнез Лазар је успео да узвиси ауторитет Цркве и учини је моћном потпором у борби за утврду своје власти и одбрану од Турака. У том циљу сматрао је неопходним да измири Пећку и Цариградску патријаршију, које су биле у несагласју од доба проглашења Пећке патријаршије 1346. године када се краљ Душан крунисао за цара. После дугих преговора у којима се истакао монах Исаија, до измирења и сагласја је дошло 1375. године. Обред свечаног признања Пећке патријаршије обављен је у патријаршијској цркви у Пећи. Била је то велика свечаност, којој су, поред многобројних велможа и црквених великодостојника, присуствовале монахиње Јелисавета (монашко име царице Јелене), и Јефимија, удовица деспота Јована Угљеше. Монахиња Јелисавета умрла је почетком новембра 1376. године. Вероватно по договору са кнегињом Милицом, Јефимија је одмах после њене смрти дошла у Крушевац и настанила се у двору кнеза Лазара.

Када му се у Крушевцу родила и пета кћер Оливера, кнез Лазар је вероватно изгубио сваку наду да ће добити наследника престола. Зато није тешко замислити радост супружника када им се 1377. године родио син, који је на крштењу, по традицији лозе Немањића, добио име Стефан. После Стефана кнегиња је родила још два сина Вука и Добривоја. Добривоје је, међутим, умро као дете.

Привредни и културни напредак државе кнеза Лазара ометан је сталним налетима Турака. Зато је кнез био принуђен да усредсреди своју пажњу на војне припреме. На територији своје државе први пут се сукобио са јачим одредом турске војске 1380/1381. године када су његове војсковође Цреп и Витомир победили Турке, на Дубравици код Параћина.

Мада поражени у Босни код Билеће 1388. године, Турци су одлучили да и по трећи пут нападну кнеза Лазара. Обавештен о њиховим припремама, кнез Лазар је 1389. године преко свог зета Николе Горјанског, мачванског бана, уговором са Угрима осигурао залеђе и прикупио велику војску за предстојећу битку. Обратио се за помоћ и краљу Твртку, који је и по својој титули био дужан да учествује у борбама за одбрану независности Србије.

Обавештен да ће Турци покушати продор преко Косова, кнез Лазар је на челу своје војске средином јуна дошао на Косово.

„Пођимо, браћо и чеда", - обратио се кнез Лазар уочи битке војницима, како је записао непознати летописац у Повесном Слову о кнезу Лазару, „пођимо на подвиг који је пред нама, угледавши се на наградодавца Христа. Смрћу послужимо дужности, пролијмо крв нашу, искупимо живот смрћу и дајмо удове наших тела непоштедимо за част и отачаство наше, а Бог ће се свакако смиловати на остатке наше и неће истребити до краја род и земљу нашу ".

Турска хорда је прешла преко земљаља браће Драгаша и на помолу је био неизбежан сукоб са Србијом. Битка се десила на Видовдан 28. јуна 1389. године, на Косову пољу.

У првом окршају Срби су победили Турке. „Међу војницима" , пише Константин Филозоф у Житију деспота Стефана Лазаревића, „који су се борили пред војском беше неко веома благородни (Милош - забележио је неко на маргини Константиновог дела) кога облагаше завидљивци своме господину и осумњичише га као неверна. А овај да покаже верност, а уједно и храброст, нађе згодно време, устреми се ка самоме великом начелнику као да је пребеглица, и њему пут отворише. А кад је био близу, изненада појури и зари мач у тога самога гордога и страшнога властодршца. А ту и сам паде од њих. У први мах одолевали су Лазареви људи и побеђивали су. Али већ не беше време за избављање. Стога и син тога цара ојача опет у тој самој бици и победи. Шта је било после тога? Постиже Лазар блажену смрт тако што му је глава посечена, а његови мили другови молили су усрдно да погину пре њега и не виде његову смрт. Ова битка била је године 6897. месеца јунија 15. дан. А тада, тада не беше места у целој тој земљи где се није чуо тужни глас ридања и вапај који се не може ни са чиме упоредити тако да се ваздух испунио...".

На Косову пољу: „мученик Христов постаде велики кнез Лазар" (Деспот Стефан: Натпис на мраморном стубу на Косову), избором и опредељењем за небеско испуни речи Његове: „Од ове љубави нема веће до ако ко положи живот за ближње своје". Јн 15;13. Ономе који је учинио избор достојан Небеског Цара народ непоколебљиво имену додаје - цар - и овенчава га ореолом а Црква канонизује, већ неколико година после погибије.

Из Митрополијске цркве у Приштини тело Кнеза Лазара 1390/1391. год. пренесено је у његову задужбину манастир Раваницу. Због надирања Турака и становништво и монаштво бива принуђено да напушта огњишта и светиње. Са собом носи и највећу драгоценост - мошти Лазареве.

Наставља светитељ да дели судбину свог народа, преко Београда до Сент Андреје у Угарској, а после неколико година мошти су пренесене у фрушкогорски манастир Врдник (Нова Раваница).

Током Другог светског рата, године 1942. због усташких пустошења православних светиња у Срему, мошти бивају пренесене у Саборну цркву у Београд.

Године 1954. Свети архијерејски сабор Српске Православне Цркве донео је одлуку о преношењу моштију Св. Кнеза у Раваницу. Ова одлука се спроводи о шестотој годишњици Косовске битке, 1989. године и то тако што су његове мошти излагане на путу кроз велики број српских градова и манастира. Тако је од Видовдана 1988. до августа 1989. кивот из београдске Саборне цркве преко манастира Врдника, Озрена, Троноше и Ћелија, затим Шапца, Ваљева и Крагујевца, па манастира Жича, Љубостиња и Павлица пренесен до Косова. На Газиместану, месту Косовске битке, одржан је помен а потом, после боравка у манастиру Грачаница и свечаних видовданских богослужења, кивот са Лазаревим моштима преко Ниша, Крушевца и манастира Манасија, пренесен је у Раваницу, где је и данас.

У Саборној цркви у Београду чува се део моштију Св. великомученика цара Лазара (рамена кост), у десном кивоту, испред олтара.

Спомен на Св. цара Лазара и косовске јунаке прославља се на Видовдан, 28. јуна.

http://spc.rs/sr/zitije_svetog_kneza_lazara

http://www.saborna-crkva.com/index.php?option=com_content&task=view&id=699&Itemid=487

Извор: Радио Слово љубве, СПЦ