Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј предводио је 25. маја 2017. свечану славску Литију која је поводом празника Вазнесења, славе града Београда, прошла централним градским улицама. Молитве за здравље и спасење житеља престонице читане су током Литије на Теразијама, потом код Саборне цркве, а на крају код Крста у порти Вазнесењске цркве где је Патријарх Иринеј беседио о сили празника, као и о новопросијавшем светитељу Мардарију чије су нетљене мошти недавно обретене. Патријарх Иринеј је честитао градску славу свим Београђанима, са поруком да је српска престоница данас хришћански град.
Први пут у славској Литији ношене су мошти светог деспота Стефана. Велики број деце се ове године први пут организовано придружио Спасовданској Литији под окриљем ПСД "Света Србија". У Литији су учествовала и деца чланови Црквеног фолклорног ансамба „Бранко“ из Ниша, чији је уметнички директор г. Миљко Петровић био гост специјалног програма Радија пре почетка Литије.
Репортери Радија Слово љубве су у оквиру празничног програма извештавали са свих поменутих места, а у специјалној емисији је о празнику и Литији говорио свештеник Глигорије Марковић, парох вождовачки.
Патријарх Иринеј је претходно началствовао светом архијерејском Литургијом у Вазнесењској цркви, уз саслужење Епископа Иринеја Добријевића, који је на служби и проповедао, и викарног владике Антонија. Међу многобројним верницима у Литургији и у традиционалној Спасовданској литији су учествовали Престолонаследник Александар и Принцеза Катарина, др Марко Николић, помоћник директора Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама. Домаћин овогодишње славе Града Београда је заменик градоначелника, Андреја Младеновић.
Преосвећени Епископ топлички Г. Арсеније је у четвртак, 25. маја, служио Свету Архијерејску Литургију у жарковачкој цркви Вазнесења Господњег. Саслуживао је велики број свештеника београдско-посавског намесништва. После службе је ишла Литија око храма и централним улицама Жаркова уз учешће многобројних верника.
Као слава Града, Вазнесење Господње је први пут слављено 1403. године, када је деспот Стефан Лазаревић устоличио Београд за престоницу. Градска слава није слављена од 1946, а обновљена је 1992. године.
Празник Вазнесења Господњег један је од десет празника посвећених Христу, спада у покретне празнике (увек пада у четвртак, четрдесет дана после Васкрса, а десет дана пре Духова). По хришћанском учењу, после Васкрсења, Христос је боравио на земљи са ученицима четрдесет дана, јављајући им се, учећи их и, нарочито, учвршћујући им веру после Голготе и распећа. Сам чин Вазнесења збио се у Витанији, селу на источној падини Маслинске горе, удаљеном два километра од Јерусалима, на путу за Јерихон. Пошто је распет на Крст и сахрањен у гробници, након три дана Господ наш, Исус Христос васкрсе из мртвих и јави се својим ученицима, једанаесторици светих апостола. Са њима је провео 40. дана овде на земљи поучавајући их како да шире Његову веру и хришћанско учење. Када прође тих 40. дана, повео их је све са собом на Маслинску Гору и рекао им је: „Тако је писано, тако је требало бити, да Христос пострада и да устане из мртвих трећи дан и да се проповеда покајање у име Његово и опроштење грехова по свим народима, почевши од Јерусалима, а ви сте сведоци свему томе. Јер је Јован крстио водом, а ви ћете крштавати Духом Светим, не дуго после ових дана. И гле, ја ћу послати обећање Оца Својега на Вас, а Ви седите у граду Јерусалиму док се не обучете у Силу са висине“. Овим речима Он заврши разговор са њима, благосиља их и поче да се уздиже на небо, а њих остави да сачекају силазак Духа Светога. Апостоли су стајали и немо гледали за Њим, док није сасвим ишчезао. Утом им се обратише Анђели Божји са речима: „Што стојите и гледате? Како сте видели да Господ одлази на небо, тако ће Он опет доћи да суди живима и мртвима и онда царству Његовом неће бити краја“. Тога дана се завршио Христов боравак на земљи, ради спасења и искупљења људског рода. Христос се пред апостолима, благосиљајући их, вазнео на небо и сео са десне стране Бога Оца. После тога се апостолима вратила њихова вера, радост и храброст. У знак сећања на овај догађај наша Црква слави Спасовдан тј. Дан Спаса нашег, Господа Исуса Христа.
Извор: Радио Слово љубве
