Са благословом Епископа жичког Јустина и Владике топличког Арсенија, у петак 7. априла, у Крипти Храма Св. Саве на Врачару, биће одржан хуманитарни концерт „Благовести за Благовештење“, с почетком у 19 ч. Учествују Ансамбл Косовски божури, Дечји хор Растко при Храму Светог Саве, глумац Лазар Дубовац, вокални солиста Асим Сарван и Певачка група Вез. Посетиоци су умољени да добровољним прилозима помогну обнову Манастира Благовештење у Овчарско-Кабларској клисури. Опширније у наставку

На левој стране реке Мораве, подно планине Каблар у непосредној близини Овчар Бање угнездио се један од најстаријих манастира Овчарско Кабларске клисуре, манастир Благовештење. По предању, подигнут је у 13. веку у време Немањића. Много пута је био рушен и обнављан за време турског ропства. На већ постојећим темељима последњи пут је био подигнут 1601/02. године. Унутрашњост храма кроз векове па све до данас остала је готово непромењена. Фреске овог манастира, дела руку чувеног зографа Митрофана спадају међу најлепше фреске из прве половине 17. века у читавој Србији. Иако је живопис настао у времена крајњег сиромаштва Срба, иако се примећује колористичко сиромаштво јер од боја доминирају окер и црвена а плаве готово и да нема, ипак као такав, представља једно од најбољих дела нашег зидног сликарства из тог периода. Такође, Благовештењски иконостас по црквеној уметности спада у ред најзначајних иконостаса тога времена. Због лошег стања растављен је а његови делови пренети су у Народни музеи почетком 20. века. После готово сто године колико је тррајала рестаурација враћен је у манастир 1994. године али не цео. Оригинал Распећа Господа Исуса Христа са иконостаса остао је у Народном музеју.

***Поред овде већ настањених монаха долазили су и други из већих манастира и братстава да се у време турског ропства склоне. Тиме се објашњава велики број монаха у малим сиромашним манастирима с беспутним прилазима. Зато је било могуће да се у таквим монашким заједницама појаве преписивачке школе. Најстарија рукописна књига из ових манстира је, колико је познато, Благовештенско јеванђеље из 1372. које се и данас налази у Бечкој библиотеци – наводи архимандрит Јован.

Приликом изградње хидроелектране 1946.године манастир је претрпео велика оштећења која и дан данас постепено разарају унутрашњост конака и помоћних објеката.

Наиме те 1946.пробијен је тунел великом количином динамита, што је оштетило и саму цркву, пукотине су и сада видљиве, ток реке Западне Мораве је скренут и пролази испод самог манастира, па је самим тим и влага све време присутна. Манастирски комплекс има два конака и још пар помоћних објеката, данас је у употреби само део једног конака и неколико монашких келија.

Столарија и зидови направљени у временима када није постојала адекватна заштита и потпора од влаге увелико су постали трошни и дотрајали, тако да сви ти помоћни објекти као ни делови конака нису употребљиви, манастир такође нема ни свој паркинг, пут који води из варошице ка манастиру је знатно оштећен и необезбеђен, током зимских дана одлазак до манастира је готово немогућ возилом ,што наравно отежава живот монаштву, а и долазак верног народа тако и туриста.

С обзиром да је сестринство у манастиру тек годину ипо дана следи им велика обнова.

Први пут, манастир је обновљен 1601. године  тадашња обнова храма сматра се делом које је равно чуду у односу на околности и времена, како ни данас нису времена златна следи нам духовни подвиг и васкрснуће саосећања. Само заједно можемо поновити то чудо, да ова вековна светиња остане у наслеђе потомцима онаква какву су је преци нама оставили

Доласком владике Николаја на трон жичих епископа 1934. године почиње велика духовна обнова у српском народу. То је било време настанка чувеног Богомољачког покрета. Један од већих центара где су се одржавали ови скупови био је сам манастир Благовештење.  Постоје писани трагови о Благовештењским саборима на којима се сваке године током лета на три дана окупљало на хиљаде верног народа да чује живу реч светог Владике Николаја.

Извор: Радио Слово љубве