Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј присуствује данас, 2. марта, у Дому Војске Србије, свечаности поводом Дана Војномедицинске академије и обележавања 173 године постојања те институције. Дан те војне болнице обележава се 2. марта у сећање на тај дан 1844. године када је кнез Александар Карађорђевић потписао Указ којим се проглашава "Закон о устројенију шпитаља Централне војске".
Клиника за хематологију ВМА проглашена је најбољом организационом јединицом у претходној години, док је медаљу „Др Владан Ђорђевић” добио пуковник у пензији проф. др Борислав Стијеља.
На скупу, уприличеном поводом Дана ВМА, за најплоднијег аутора часописа „Војносанитетски преглед” проглашена је доц. др Бранка Рогановић, а за рецензента године пуковник проф. др Слободан Обрадовић.
Обележавање овог значајног датума у историји српског санитета ове године се одвијало у сенци трагедије која се догодила у ТРЗ Крагујевац и погибије потпуковника Мирослава Перишића. На то је подсетио и заступник начелника ВМА пуковник проф. др Мирослав Вукосављевић рекавши да та установа чини све да се повређени што пре опораве и врате својим домовима.
Он је овом приликом изнео и податке о раду ВМА у протеклој години нагласивши да је прегледано више од 400.000 војних и цивилних осигураника и да је хоспитализовано више од 28.000 пацијената.
– Војномедицинска академија се изграђивала и развијала од 1844. године и захваљујући бројним претходницима, најзначајнијим именима српске медицине, нашим учитељима, стасала је у један од симбола српског војног санитета. Оно што је најважније, израсла је у симбол поверења у српском народу, поштовања наших пацијената и то је наслеђе које највише обавезује да га очувамо и учинимо вреднијим – рекао је др Вукосављевић и додао да припадници ВМА заједно са колегама из других војних болница у санитетским тимовима мировних операција потврђују углед ове установе у Централноафричкој Републици, Демократској Републици Конгу, Сомалији, Малију...
ВМА је установа од непроцењивог значаја за систем одбране и за здравство Србије у целини, истакао је Ненад Нерић, државни секретар у Министарству одбране, која је у претходном периоду радила пуним капацитетом и испунила професионално и часно све задатке с једним циљем – бригом о здрављу свих грађана.
Скупу су присуствовали Патријарх српски Иринеј, чланови кабинета председника Србије, представници Министарства здравља, Владе Републике Српске, генерали, официри, професори и запослени на ВМА, лекари и директори бројних здравствених установа.
*
Како се наводи у историјату на сајту ВМА, ова војна болница у Београду, од настанка до данас, променила је шест локација постепено се развијајући од Војне болнице Дунавске дивизијске области и Главне војне болнице армијске области преко Главне војне болнице НОВЈ до данашњег издања на Бањици. Војномедицинска академија основана је 1949. године, а Скупштина Федеративне народне Републике Југославије (ФНРЈ) усвојила је Закон о Војномедицинској академији 1960. године. Изградња нове зграде ВМА на Бањици, која је један од симбола Београда, завршена је 1981. године. Одлуком Владе Републике Србије од 13. децембра 2007. године, ВМА је функционално укључена у систем републичког здравства са 40 одсто својих капацитета почев од 1. јануара 2008. године.
