Поводом 185 година Народне библиотеке Србије, у уторак, 28. фебруара, биће организовани програми посвећени српским књижевницима и библиотекарима који су уједно и позив јавности да се афирмишу вредности националне културе и препозна значај и улога библиотека у савременом друштву. Програм ће отпочети у 11 сати, Централном манифестацијом, на којој ће се обратити управник Народне библиотеке Србије Ласло Блашковић и министар културе и информисања Владан Вукосављевић. Том приликом, биће додељена национална награда у области библиотекарства „Јанко Шафарик“. Од ове године, на рођендан Народне библиотеке Србије, своју реч библиотеци дароваће по један истакнути посленик наше културе. Ове године, то ће бити Ивана Димић. Програм се потом наставља двема новим изложбама: „Маска Милоша Црњанског: деведесет девет година од објављивања прве књиге Милоша Црњанског“ и „Век Диса и Бојића“, затим представљањем стручних публикација из области библиотекарства и разговором на тему „Најчитанија књига у 2016. години“. Како је саопштено, поводом рођендана Народне библиотеке Србије, онима који се 28. фебруара учлане у Библиотеку имаће попуст од 50 посто. У наставку је програм свечаности

 

 

ПРОГРАМ

Дана Народне библиотеке Србије

11.00 – Централна манифестација у Амфитеатру

- Обраћања Ласла Блашковића и министра културе и информисања Владана Вукосављевића.

- Беседа Иване Димић.

- Додела националне награде „Јанко Шафарик“  из области библиотекарства.

- Музички програм изводe: Јелена Гавриловић, глумица, Срђан Марковић, композитор, и састав Вокал 5.

12.00 – Изложбе у Атријуму и у холу испред Централне читаонице

- „Маска Милоша Црњанског: деведесет девет година од објављивања прве књиге Милоша Црњанског“. Аутори: др Нада Мирков Богдановић и Никола Вукановић.

Циљ изложбе јесте да се појава Маске сагледа као драмско дело, које је током читавог века стварало сопствену традицију, и као дело које представља културну и књижевноисторијску чињеницу првога реда. Као експонати или скениране и дигиталне копије, односно аудио-визуелни и фото материјал, излаже се грађа из Легата Милоша Црњанског у Народној библиотеци Србије, Музеја позоришне уметности Србије, РТС-а, као и грађа из Рукописне оставштине Јулија Бенешића која се чува у Заводу за повијест хрватске књижевности, казалишта и глазбе ХАЗУ.

- „Век Диса и Бојића“. Аутори: Немања Калезић и Милан Милосављевић.

                Изложба се реализује поводом сто година од смрти књижевника Владислава Петковића Диса и Милутина Бојића са циљем да се представи стваралаштво објављено за њихова живота. Посетиоци ће имати прилику да виде оригинална штампана издања и рукописе појединих песама двојице књижевника уз додатак појединих новинских прилога и есеја које су такође писали. Поред одабране грађе, на изложби ће бити доступне дигиталне копије целокупног поетског опуса писаца, објављиваног у књижевним часописима тога времена. Поред грађе која се чува у фондовима Народне библиотеке Србије, коришћена је и грађа из Рукописног одељења Матице српске, Библиотеке „Владислав Петковић Дис“ из Чачка и Библиотеке „Милутин Бојић“ из Београда.

          – Изложба у Централном холу

Књига изван књиге – литерарне рефлексије у визуелном. Аутор: Гордана Каљаловић Одановић.

13.00 – Представљање публикације (Амфитеатар)

- Промоција српског превода  обједињеног издања Међународног стандардног библиографског описа - ISBD-а. Говоре: др Добрила Бегенишић, главни уредник едиције „Савремена библиотека“ (НБС), Ана Савић, преводилац и члан уредништва „Савремена библиотека“ (НБС) и  Весна Укропина, редактор каталошке обраде књига (БМС).

Обједињено издање ISBD-а објављено је као деветнаеста књига у оквиру едиције "Савремена библиотека" Народне библиотеке Србије. Овај стандард обједињује и замењује све досадашње појединачне стандарде који су коришћени за обраду библиотечке грађе и користи се за библиографски опис свих врста извора, а његова је сврха да омогући међународну размену података на међународном нивоу.

13.30 – Разговор: библиотекари и писци (Амфитеатар)

- „Најчитанија књига у 2106. години“. Гост: књижевник Драган Великић. У разговору ће бити речи о феномену најчитанијих књига у библиотекама у Србији. Размотриће се шта најчитаније књиге говоре о књижевном укусу одређеног периода,о интересовањима читалачке публике, као и о нама самима.