"Стање Српске православне цркве у Епархији канадској која је већ годину дана опхрвана проблемима и у жижи интересовања не само исељеника-верника српског порекла у тој земљи него и целе СПЦ данас је сасвим добро", рекао је у ексклузивном интервјуу за агенцију Бета Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј. Ова агенција преноси детаље сусрета Свјатјејшег са амбасадором Србије у Канади, г. Михаилом Папазоглуом и амбасадорком БиХ Ковиљком Шпирић. Главни циљеви посете патријарха Отави били су новосаграђена црква и Српски центар, прве аутентичне српске грађевине те врсте у историји канадске престонице. Детаљније у наставку.

У ексклузивном интервјуу за агенцију Бета патријарх Иринеј је устврдио да је у канадској српској црквеној заједници (нежељена) ситуација превазиђена. "Успостављен је нормалан живот епархије и очекујем да ће избор новог канадског епископа бити током заседања Сабора СПЦ заказаног за 14. мај 2016. који тог епископа бира као и све остале. Очекујем да ће новоизабрани епископ овде затећи сасвим нормално стање", рекао је патријарх. "Код српског народа у Канади нема никакве зебње, моји сусрети и са народом и са свестенством су онакви какве сам зелео и какви и треба да буду - врло срдачни и без проблема", додао је он. "Једини проблем је онај који и данас прави (одлуком Сабора у мају 2015) разрешени епископ Георгије. Трудићу се да нађем начин да са њим поразговарам и да му предочим последице његовог става и односа. Надам се да ћемо наћи начин да се то најцелисходније реши", уверен је патријарх Иринеј.

Говорећи о сутрашњем, првом у историји, сусрету папе Фрање и поглавара Руске православне цркве (РПЦ) патријарха Кирила на Куби патријарх српски Иринеј је рекао да је "сваки контакт и дијалог пожељан, могло би се рећи и очекиван". "Било је нормално да се тај сусрет догоди и добро је што до њега долази", сматра он. "Папа, поготово садашњи Франциско одавно је желео успостављање контаката са православнима. У таквим околностима цариградски патријарх је тај који, у име православних, предузима прве кораке, али с обзиром на улогу и значај сусрета и на проблем који постоји између римске и РПЦ нормално је да дође до сусрета папе и патријарха московског, уз наду да ће се у будућности изнаћи најоптималније решење", објаснио је патријарх. Упитан о ставу СПЦ о посети врховног поглавара католичке цркве Србији патријарх Иринеј је констатовао да је "папа неколико пута наговештавао да жели да посети и Србију". "Ја не видим ништа рђаво у тој жељи, али с обзиром да у Србији живи велики број избеглица из Хрватске који још носе трауме и ране прогона и друге последице тог прогона можда није још дошло време да до папине посете дође", мишљења је патријарх.

Говорећи о могућности проглашења Алојзија Степинца за свеца патријарх Иринеј је подсетио да је "папа прошле године предложио сусрет представника-историчара СПЦ и представника-историчара римокатоличке цркве из Хрватске, а на неки начин у присуству папском". "Одмах сам рекао да је то добар предлог јер на крају крајева треба да седнемо и видимо који је разлог да Хрвати дуго времена показују, да не кажем непријатељство иако то де фацто јесте, према Србима. Треба да видимо који су њихови разлози за тако нешто и да о томе разговарамо на највишем историјском и културном нивоу", рекао је патријарх Иринеј. Он је додао да је и тај предлог дошао поводом случаја канонизације Степинца и констатовао да је "историја догађаја у НДХ позната - тада су Срби доживели геноцид. "Колико лично - не знамо, али је свакако била присутна католичка црква, односно њени свештеници чији је врховни старешина Степинац. Он није могао не знати шта се догађа у НДХ", уверен је патријарх Иринеј.

"Колико је мени познато Степинац је дао изјаве које нису нимало биле жеље да се заштити српски народ. Зна се и да је здушно помагао усташки покрет Павелића, као Богом послату особу да реши историјско питање хрватског народа", образложио је Иринеј околности које не иду у прилог Степинчевој канонизацији. "Степинчево проглашење за свеца-светитеља неспојиво је са називом светитељства", закључио је разговор за Бету у Отави патријарх српски.

Свјатјејши је од 2. фебруара до сада посетио неколико парохија и градова у Онтарију укључујући Отаву. Патријарх ће такође путовати и у Винипег у Манитоби и Калгари у Алберти. Патријархов домаћин у амбасади Србије у Отави био је амбасадор Михаило Папазоглу, а учесник сусрета била је и амбасадорка Босне и Херцеговине Ковиљка Шпирић. У пратњи патријарха били су архијерејски заменик Епархије канадске протојереј-ставрофор Василије Томић из Торонта и протођакон Дамјан Божић из Београда. Присутно је било и особље амбасаде, као и представници отавске цркве Свети Стефан. Патријарх се у разговору са амбасадорима интересовао за политичке и укупне односе између Србије и Канаде и БиХ и Канаде, али и за контакте и сарадњу две амбасаде које се налазе једна до друге као и за живот досељеника из те две државе бивше Југославије. Њега је занимало и мишљење дипломата о избегличкој кризи у Европи која погађа Србију, али није извесно да неће и БиХ, а у коју је, пријемом бројних избеглица, укључена и Канада. Патријарх Иринеј поклонио је амбасади Србије копију иконе Богородице Тројеручице, а амбасадор Папазоглу узвратио је монографијом Отаве.

Главни циљеви посете патријарха Отави били су новосаграђена црква и Српски центар, прве аутентичне српске грађевине те врсте у историји канадске престонице. Њега су са тим подухватом који финансирају досељеници-парохијани упознали парох Александар Гујаничић, председник ЦШО
Свети Стефан Јован Крстић, председник Наџорног одбора Глигорије Милановић и Павле Певац. Од патријарха је благослов примио најмлађи парохијанин Бошко Гаћеша, рођен пре само три седмице.

У препуној цркви Свети Стефан патријарх Иринеј служио је вечерњу службу-догословију, а у обраћању парохијанима говорио је о значају очувања вере, духовности, културе и обичаја и преношења на младе генерације. Нагласио је да народ треба да буде јединствен без обзира из које данашње државе потиче и да по том и другом основу не треба да буде српских подела. У муликултурној земљи као што је Канада, "све заједнице представљају башту пуну разноврсног цвећа, а ми треба да чувамо себе, али и да поштујемо различитости других", казао је патријарх. Он је изразио и велику радост подигнутим храмом и Центром у чијој је галерији посетио и изложбу "Духовно наслеђе" са радовима уметника српског порекла из Канаде и завичаја, као и троје уметника, припадника других локалних заједница.

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј је од мајског заседања Светог архијерејског сабора 2015. у Београду администратор Епархије канадске. У том својству он је Канаду посетио два пута прошле године, а до 18. фебруара у току је његова трећа посета. Непосредни повод и разлог је 34. Скупштина одржана 5. и 6. фебруара у Милтону, средишту епархијском, у манастиру Светог Преображења, једином српском манастирском храму у Канади, преноси агенција Бета.

Фотографије:

1 - Патријарх Иринеј уручује икону Богородице Тројеручице амбасадору Србије у Отави Михаилу Папазоглуу
     Лево је архијерејски заменик Епархије канадске протојереј Василије Томић (Извор: амбасада Србије)

2 - Патријарх Иринеј и амбасадор Србије у Канади Михаило Папазоглу (Снимио дописник Бете)

3 - Патријарх Иринеј са монографијом Отаве - поклон амбасаде Србије (Снимио дописник Бете)

Извор: Бета