Наша Црква у четвртак 13. 01. прославља светог свештеноисповедника Доситеја Загребачког, који се упокојио 13. 01. 1945. године од последица мучења која је доживео од усташког режима у Загребу. Тим поводом, по благослову Његове Светости АЕМ Патријарха Српског Иринеја, Епископ хвостански Атанасије служиће свету архијерејску литургију у Манастиру Ваведење, где почивају мошти светог Доситеја. Литургија почиње у 8 часова.

СВЕТИ ИСПОВЕДНИК ДОСИТЕЈ (ВАСИЋ) - МИТРОПОЛИТ ЗАГРЕБАЧКИ

Митрополит Доситеј рођен је у Београду 5. децембра 1878. године, где је учио гимназију и богословију, коју је завршио 1899. године. Као питомац Фонда митрополита Михаила упућен је 1900. г. у Русију гдје је ступио у кијевску Духовну академију коју завршава 1904. г. са степеном кандидата богословских наука. Из Русије је отишао у Немачку и ступио на универзитет у Берлину, где је изучивао протестанску богословску науку. Након двогодишњих студија у Берлину, прешао је у Лајпциг, где је изучавао философске науке код професора Вунта, Хајнца и Фолкелта

Замонашио се пред свршетак богословије (1898) и добио јерођаконски чин. 1907. г. постављен је за наставника богословије у Београду, где остаје до половине 1909. г. а онда као питомац Министарстава просвете и црквених послова, упућен је у Француску ради продужења студија. У Паризу се образовао на Сорбони и Вишој школи социјалних наука. На измаку 1910. г. прешао је у Женеву као студент тамошњег универзитета. У Женеви је остао до објаве Балканског рата у јесен 1912. г. када се вратио у Србију и ставио на располагање својој цркви и отаџбини. Изабран је и хиротонисан за епископа Епархије нишке 25. маја 1913. године.

Како је стицајем прилика Ниш постаје престоница Србије (1914-1915.године), то је епископ Доситеј, као епископ нишки, постао центар свега доброчинства и милосрђа. Трагичне 1915 . године остао је са својим свештенством и народом у Нишу и био интерниран од Бугара. По свршетку Светског рата, у јесен 1918 г. враћа се у своју епархју.

У својству подпредседника Средишњег архијерејског сабора учествовао је у преговорима са Цариградским патријаршијом на стварању јединства Српске православне цркве и њеном уздизању на степен обновљене патријаршије. У доба великог покрета у Чехословачкој и Поткарпатској Русији, ишао је тамо као делегат Српске православне цркве, где је остао три године. Исто тако као делегат Српске православне цркве био је у Женеви, Базелу, Атини, Бугарској и другим местима.

Говорио је одлично руски, чешки, немачки и француски језик. Одликован је Орденом Св. Саве 1. степена са лентом, златном Обилићевом медаљом за храброст, Орденом Карађорђеве звезде 4. степена, Орденом бијелог орла 4. степена и Орденом Црвеног крста, руског и југословенског.

Изабран је 1932. г. за првог митрополита Епархије загребачке у Загребу а на Цвети, 9. априла 1933. г. свечано је устоличен. Митрополит Доситеј се нарочито истакао својим организаторским радом. Новокреираној митрополији загребачкој, поставио је чврсте темеље и дао значај који јој и приличи у таквој политичкој и културној метрополи, као што је град Загреб.

Рат је митрополита Доситеја затекао у Загребу, у његовој резиденцији. На дан прогласа НДХ-е, 10. априла 1941. ухапшен је од усташа и са својим ђаконом Лазаром Живадиновићем затворен у злогласни затвор у Петрињској улици. О његовом страдању сведочи и изјава белгијског конзула Арнолда Роберта, који је кроз отвор на вратима ћелије бр. 8., видевши тело изнакаженог митрополита Доситеја, рекао: "Но, богами, ово је дивљаштво што ови људи раде".

Тешко болестан премештен је у болницу Милосрдних сестара. Уместо лечења, "милосрдне сестре" свирепо су га мучиле и понижавале. Од њих је свакодневно мучен и злостављан, тако да му је сва брада била почупана. По сведочењу Божидара Церовског, шефа усташке полиције у Загребу, "Митрополит је био тако страшно измрцварен да је једва жив утрпан у воз за Београд". У Земуну из теретног вагона болесног митрополита преузимају Немачке окупационе власти и спроводе га у Београд. Неколико месеци после тога умро је у манастиру Ваведење у Београду 13. јануара 1945. године, од тешких последица злостављања.

На редовном заседању Светог архијерејског сабора Српске православне цркве Митрополит Доситеј је, због свог мученичког страдања и исповедања православне вере, унет у Именослов Српске цркве као исповедник. Српска црква га прославља 13. јануара/31. децембра.

*извор: Слободан Милеуснић "Духовни геноцид 1991-1995 (1997)" Београд 1997., Драгослав Страњаковић "Највећи злочин данашњице: (патње и страдање српског народа у Независној држави Хрватској од1941-1945.) /Одбор Томе Максимовића/; види о митрополиту Доситеју "СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА У НЕЗАВИСНОЈ ДРЖАВИ ХРВАТСКОЈ 1941-1945. Вељко Ђурић Мишина, Ветерник 2002. године.

(Житије је преузето са веб-сајта Митрополије загребачко-љубљанске www.mitropolija-zagrebacka.org)

Извор: Радио Слово Љубве