Пре отварања скупа посвећеног мисији Свете браће Кирила и Методија, на Богословском факултету отворена је изложбе Светлост снова, ауторке Аксиније Џурове из Бугарске. Изложбу је отворила поменута уметница.

На Православном богословском факултету данас је почео дводневни међународни скуп посвећен 1150 година мисије Свете браће Кирила и Методија. Литургијом у капели Светог Јована Богослова на факултету началствовао је Његово Преосвештенство Епископ бачки др Иринеј, који је и беседио о утемељивачима словенске писмености.

"Причешће није награда достојнима, већ лек бесмртности" - каже протојереј проф. др Љубивоје Стојановић у најави духовног предавања које ће на тему причешћа бити приређено у парохијском дому капеле Св. Петке, у петак, 06. децембра, од 17 часова. "Причешће динамизира наше напредовање у вери", подсећа о. Љубивоје и казује о "динамици" исповедања и причешћивања, "достојном" причешћивању, сједињењу са Господом током великих празника и недељом, причешћивању деце.

Друга по реду изложба из Збирке графика Српске православне цркве „Бакрорези Захарија Орфелина из Музеја Српске православне цркве” биће отворена у петак у 13 часова у галерији Београдске тврђаве у Унутрашњој Стамбол капији. Изложбу реализује ЈП „Београдска тврђава”, у сарадњи са Српском православном црквом, a заинтересовани грађани могу је погледати до 12. децембра свакога дана од 10 до 17 часова. Детаљније у наставку.

У крипти храма Св. Апостола и Јеванђелисте Марка, са почетком у 18 часова, на тему "Пост - жудња за Христом" беседиће јереј др Никола Гаврић. У парохијском дому храма Св. краља Јована Владимира, у насељу Медаковић, од 17.30 часова биће представљена књига "Духовни разговори 2", зборник предавања са духовних трибина у организацији храма Св. Трифуна на Топчидерском гробљу. Учествују: отац Дејан Дејановић, јеромонах Димитрије Плећевић, Миодраг Маричић, организатор трибине и Зорица Ковачев,приређивач ове књиге.

Музеј Николе Тесле у Београду основан је 5. децембра 1952. Смештен је у центру Београда, у резиденцијалној вили изграђеној 1929. године, по пројекту знаменитог српског архитекте Драгише Брашована. Јединствена институција науке и културе у Србији, али и свету, једини чува оригиналну и личну заоставштину Николе Тесле. О раду Музеја и вредним колекцијама, за Радио Слово љубве говори Владимир Јеленковић, директор Музеја.

Завичајни клуб Пећанаца у Београду у четвртак, 05.12.2013. у Руском дому приређује Свечану академију поводом стогодишњице оснивања Пећке гимназије, најстарије образовне установе ове врсте на Косову и Метохији, којој је краљ Никола Петровић поставио темеље, новембра 1913. године и која је, од тада до данас, изнедрила више од три стотине лекара, писаца, професора универзитета, академика. Епископ крушевачки проф. др Давид Перовић биће један од беседника на сабрању поводом великог јубилеја ове угледне школе.

У Народном музеју, у оквиру изложбе „Завети и поруке. Стефан Немања – девет векова” у четвртак, у 18 часова биће одржано предавање „Новац Немањића”. Истога дана поново ће од 12 до 20 часова доступно посетиоцима на увид Мирослављево јеванђеље, најстарији и највреднији сачувани српски ћирилични рукопис. Музејски саветник Весна Радић, кустос Збирке византијског, српског и европског средњовековног новца Народног музеја, посетиоцима ће покушати да расветли појаву првог новца династије Немањића и дочара амбијент и његов значај у српској средњовековној држави.

И ове године 4. децембра сестринство и верници прославили су крсну славу београдског Ваведењског манастира на Сењаку. Служио је, колач резао и беседио Епископ ремезијански Андреј који је уручио грамате Александру Зеремском, Вукашину Тодоровићу, Мићи и Милици Јовановић и јеромонаху Роману Матјушину.

Пред престојећу зиму Народне кухиње се суочавају са несташицом и све већим потребама у храни, огреву и новцу. Епархија рашко-призренска, уз подршку ЈКП „Инфостан“, прикупља средства преко уплатница које се грађанима у Београду почетком децембра месеца достављају уз новембарске рачуне за комуналије. Београђани ће уплатом обезбедити нормално функционисање шест народних кухиња на Косову и Метохији и најчешће једини оброк у току дана за преко 2000 Срба који живе у енклавама. Детаљније у наставку.