У петак 17. марта, навршиће се 13 година од погрома над Србима и светињама Српске Православне Цркве на Косову и Метохији, извршеним од стране шиптарских терориста. У највећем етнички мотивисаном сукобу од доласка међународних снага на територију Косова и Метохије, страдало је 19 људи, повређено око 1.000, а више од 4.000 Срба протерано је из својих домова у које се до данас нису вратили, уништено је преко 800 кућа и 35 цркава и манастира, међу којима 18 споменика средњевековне културе. У програму Радија Слово љубве, у петак, 17. марта, подсетићемо слушаоце на поменута дешавања из 2004. године, кроз тематске емисије Радија.

Недељом од 18 ч, репризно суботом у 22 часа, на Радију Слово љубве слушаћемо нови серијал Историјске читанке, на тему - српски архиепископи и патријарси. Српска Православна Црква је духовни стожер и чувар хришћанског имена српског народа осам векова. Њена аутокефалност траје од 1219. године заслугом Светога Саве који је био и први архиепископ. Током векова, Архиепископија Жичка, односно Патријаршија Пећка, пролазила је кроз тешка времена и разна искушења која је превазилазила снагом Истине, хришћанске православне вере и уз велике заслуге њених архиепископа и патријараха: многи од њих су прибројани лику светитеља и свештеномученика, а бројни првопрестолници остали су упамћени као врлински богослови, књижевници, миритељи и браниоци слободе духовног бића српског народа. У првој Читанци новог серијала чућемо о Патријарсима: Јоаникију, Сави IV, Јефрему, Спиридону, Данилу III, Сави V, Данилу IV, Кирилу I и Никону. Прва емисија новог серијала креће у недељу, 19. марта у 18 часова.

Улога Српске Православне Цркве у процесу дигитализације културног наслеђа Србије је немерљива, а Министарство културе и информисања је види као партнера у том обимном процесу, рекао је за СЉ др Дејан Масликовић, помоћник у поменутом Министарству - у Сектору за развој дигиталне инфраструктуре у области културе и уметности. У том смислу постоји сарадња на више нивоа, пројеката, многе манастирске ризнице су дигитализоване, али доста посла тек предстоји, рекао је Масликовић. Говорећи о значају дигитализације у култури, он је нагласио да наше - уметности, историје и културе скоро да нема у виртуелном свету, док истовремено тај простор заузимају други и то са оним што је наше. Масликовић је открио да ће Споразум о сарадњи између Министарства културе и информисања и Министарства туризма и услуга, који ће ускоро бити потписан, између осталог омогућити установама културе приступање Академској мрежи Србије чиме ће им бити обезбеђен квалитетан интернет, а целој академској заједници доступнија грађа у поменутим установама.

Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј служио је у среду, 15. марта 2017. године, свету Литургију Пређеосвећених Дарова у Цркви Светог Александра Невског на Дорћолу. После свете службе уследила је исповест свештенства београдског првог намесништва. Благодаримо Тв Храм на уступљеном аудио запису.

Промоција монографије „Књижевници и политика у српској књижевности (1804-2014)“ у издању издавачког предузећа „Православна реч“, одржана је 14. марта, у Дому Војске Србије. Промоцији je присуствоваo и Његова Светост Патријарх Српски господин Иринеј. О монографији су говорили: академик Љубодраг Димић, академик Гојко Ђого, проф. др Драган Симеуновић, књижевни критичар Желимир Никчевић и аутор. Опширније у прилогу Ђорђа Мијушковића...

Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј, како се очекује, благословиће скуп поводом годишњице од мартовског погрома над Србима на КиМ (2004. године) и отворити изложбу „Да се не заборави“ – у Крипти Спомен храма на Врачару, у петак 17. марта у 19 часова. Поменуту изложбу копија фресака и промоцију књиге Роксанде Тимотијевић „Старине Призрена“ организују Храм Светог Саве и Народни музеј у Београду. Приказ изложбе даће мр Бојана Борић Брешковић, директор Народног музеја, на тему „Призрен у фокусу историје уметности“ говориће др Бојан Поповић из тог музеја, док ће анализу предочити историчар уметности Јелена Тимотијевић. Завршну реч упутиће протојереј-ставрофор Милутин Тимотијевић, у име издавача. 

На Православном богословском факулету УБ у уторак 14. марта 2017. године одиграна је прва библи - драма „Патријарх Аврам“ у извођењу 18 студената прве године студија, а у режији студента и главног глумца представе Душана Дробиловића и сценаристе и ментора Ненада Божовића, асистента на Катедри за Стари Завет. Они су пред препуним амфитеатром тумачили значајне старозаветне личности као што су Лот, Нахор, Исак, Сара, Мелхиседек и приказали Аврамову љубав, страх и веру у Бога. Прилог приредила Ранка Маџаревић.

Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј примио је у уторак, 14. марта 2017. године, у Патријаршији Српској у Београду, новинара и публицисту г. Луку Мичету, писца више значајних књига о владарима из свете лозе Немањића. Састанку је присуствовао заменик уредника Радија Слово љубве АЕМ, г. Драган Тадић. У срдачном разговору било је речи о животописима Немањића, које је г. Мичета објавио за ИК Лагуна, међу њима су „Стефан Немања“, „Краљ Милутин“, „Душан Силни“ и друге, а с обзиром да се ове, 2017. навршава 800 година од крунисања првог српског краља Стефана Првовенчаног, Патријарх Иринеј је г. Мичети благословио рад на четвртом проширеном издању о поменутом српском владару. „Ми долазимо и одлазимо, а ова дела остају за будуће нараштаје, да не заборавимо нашу историју“, рекао је Патријарх Иринеј. У изјави за СЉ, г. Мичета је поред осталог казао да је Патријарха упознао и са радом на новој књизи - биографији вожда Карађорђа, поводом два века од његове смрти.

У парохијском дому храма Св. Саве на Врачару, у понедељак 13. марта 2017. године, одржана је беседа уз светлосне записе "Света српска царска лавра - манастир Хиландар - мати српске духовности" ђакона и фотографа Архиепископије београдско – карловачке Драгана Танасијевића. Отац Далибор Стојадиновић је у улози домаћина упутио поздравно слово, а потом је ђакон Танасијевић изнео личне импресије уједно приказивајући око 200 фотографијa од којих је неке начинио пре 30 година. Оне данас не само да представљају живописан приказ манастира Хиландара већ и историјски документ. Приказујући храм, музеј, конак, келије монаха, пиргове, припрате, Душанову маслину и Крст, чудотвору винову лозу и кивот Симеона Мироточивог, трпезарију, башту, прославу Васкрса и монахе, ђ. Танасијевић провео је кроз визуелно путовање манастиром више од стотину присутних. Прилог приредила Ранка Маџаревић.

У Парохијском дому Вазнесењске цркве у центру Београда од недеље 19. марта почиње школа иконописа за одрасле. Часове држи мастер ликовних уметности Академије СПЦ за уметност и конзервацију, Анита Вукшић. Цена по термину је 1.000 динара. Информисање и пријава је лично, у време одржавања часова, недељом од 13 до 16 часова.