Његово Преосвештенство Епископ топлички Г. Арсеније, новоизабрани Владика нишки, данас je oсвештаo нову централну Црквену кухињу Верског добротворног старатељства Архиепископије београдско-карловачке у Земун Пољу у којој се храна припрема и одакле се дистрибуира ка пет пунктова Црквене кухиње у појединим храмовима у Београду ( у Жаркову, Медаковићу, Старој Бежанији, на Карабурми и Звездари). Нова кухиња је великог капацитета чиме је отворена могућност да се оброцима свакодневно снабде и већи број корисника кухиње, најугроженијих становника престонице, којих је сада око 2.000.

У Митрополитовом конаку храма Светих Апостола Петра и Павла у Топчидеру, уочи Духовдана, 3. јуна 2017. отворена је изложба светлописа „Света Гора по лику и подобију фотографског објектива”. Госте је поздравио старешина храма јереј Владимир Марковић захваливши се Светогорској кући и Задужбини Светог манастира Хиландара на благослову да се ова поставка нађе на зидовима древног конака. Изложбу је отворио ђакон Бранислав Јоцић, који је пренео поздрав директора Светогорске куће, г. Анастасиоса Дуроса. Секретар Задужбине Хиландара г. Стефан Миленковић пренео је благослов игумана архимандрита Методија. На однос српске државе и светог манастира Хиландара присутне је подсетио г. Никола Дробњаковић. На поставци се могу видети светлописи четворице фотографа пореклом из Русије, Пољске, Турске и Србије који су провели тридесетак година у обиласку манастира Свете Горе. Изложба је била врло запажена у читавој Грчкој због њене лепоте и високог уметничког квалитета. Поставка ће бити отворена сваке суботе и недеље после Свете литургије, до 25. јуна.

У Вазнесењској цркви у Жаркову, 3. јуна у 18.30 ч биће представљена књига "Ткачи сребра", аутора Леле Марковић, Призренке у чијем је средишту пажње, после више књига о том царском граду, овога пута - време успона златарства, филигран - чудесна уметност ткања сребра, време подизања и обнове православних светиња и српских школа и славних добротвора који су ходали призренском калдрмом. У програму учествују презвитер Оливер Суботић, рецензенти проф. Славица Јовановић и проф. др Голуб Јашовић, г. Бојан Бабић, уметница Снежана Ђердан и Коло српских сестара из Призрена. Лела позива на промоцију, издвајајући поједине детаље у вези са надалеко чувеним призренским мајсторима филиграна - "из само једног грама сребра може се извући жица дуга три километра!".

Под покровитељством Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја, са благословом викарног Епископа топличког Арсенија, новоизабраног Епископа нишког, у Нишу ће од 3. до 6. јуна бити одржан 5. Међународни фестивал хорске духовне музике „Музички едикт“. У оквиру овог фестивала, у Крипти Храма св. Саве у Београду наступиће Хор московског државног конзерваторијума (1. јуна у 19 ч), Хор цркве светог Александра Невског из Париза (5. јуна), као и Хор Катедрале светог апостола Јакова из Јерусалима (7. јуна). Сви поменути програми у Крипти на Врачару почињу у 19 часова.

Епархија шабачка ове године слави неколико јубилеја од којих је један најважнији, а то је 50 година епископске службе Његовог Преосвештенства Епископа шабачког Лаврентија. У разговору са нашим репортером Марком Маленчићем, протођакон др Љубомир Ранковић, уредник издавачке куће Епархије шабачке „Глас Цркве“, говори о споменици епископа шабачког „Лаврентије - празник светлости тихе“, излаже животопис Епископа Лаврентрија са делима, догађајима и подвизима који су обележили његову службу, а надасве његов рад на дистрибуцији књига Светог Николаја Жичког. Епископ Лаврентије нам је открио Светог Николаја Жичког, подвукао је протођакон Ранковић.

У парохијском дому цркве Светог Василија Острошког на Бежанијској коси синоћ је мати Антонина Симић, игуманија фрушкогорског манастира Петковица, одржала предавање на тему "Монашки начин живота". Говорећи о три монашка завета, као и о штетним последицама комунизма по духовност, позвала је на причешћивање и на проналажење православне комуне – парохијске или манастирске заједнице. Монах треба да буде ходајуће Еванђеље, авангарда Цркве, подвукла је мати Антонина. Прилог Марка Маленчића.

У Манастиру Тумане, у недељу, 28. маја 2017. поводом канонизације Светог Јакова и освећења испоснице и пресвлачења моштију, било је присутно око 12 хиљада верника, а од тог дана братство је уписало преко десет чуда Божјих и исцељења која су се догодила, рекао је за Слово љубве игуман Тумана, о. Димитрије Плећевић, наводећи тешку саобраћајну несрећу која се догодила Архиепископу михоловско-кошицком Георгију после које су он и његов возач остали неповређени. Отац Димитрије је најавио да ће кроз Епархију браничевску у августу свете мошти Светих Јакова и Зосима походити намесништва, а судећи по позивима који су већ уследили, игуман верује да ће мошти походити и друге епархије СПЦ.

Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј присуствује данас, 31. маја 2017. године, инаугурацији председника Републике Србије Александра Вучића који је полoжио заклетву на свечаној седници у Скупштини Србије, чиме је ступио на дужност председника Републике Србије. Након тога, г. Вучића ће на Андрићевом венцу дочекати г. Томислав Николић и током примопредаје дужности уручити му државни печат и посебну заставу.

Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј служиће у суботу, 3. јуна, поводом празника Св. цара Константина и царице Јелене, славе вождовачке цркве, свету архијерејску Литургију у том храму с почетком у 9 часова. Настојатељ вождовачког храма протопрезвитер-ставрофор Недељко Марјановић са братством позвао је богољубиви народ престонице да узме молитвено учешће у празничним богослужењима, уз најаву да ће празнично бденије бити служено у петак, 2. јуна, од 17 часова.

Протојереј-ставрофор др Радован Биговић био је један од највећих теолога нашега времена, професор, духовних, супруг и отац. Рођен 1956. године у Никшићу, докторирао на Богословском факултету СПЦ у Београду, где је дипломирао и на Философском факултету. У два мандата био је декан Православног богословског факултета. Био је духовник манастира Светог Архангела Гаврила у Земуну. Прота Радован био је члан Удружења књижевника Србије, уредник филозофско-теолошке библиотеке "Службеног гласника" Републике Србије, оснивач и дугогодишњи председник Хришћанског културног центра у Београду. Поред неколико књига објавио је око стотину студија, чланака и есеја у разним часописима у земљи и иностранству, а посебно се бавио односима Цркве и друштва. Добитник је многих признања, попут Златне значке Културно-просветне заједнице Србије, Златног беочуга Културно-просветне заједнице Београда и плакете заслужног грађанина Земуна. Протојереј-ставрофор др Радован Биговић упокојио се у Господу 31. маја 2012. године у Београду и сахрањен је на гробљу у Земуну. Вечан спомен проти Радовану. У сећање на овог угледног духовника и интелектуалца, доносимо из архиве Радија кратак звучни запис дела његове проповеди о Васкрсењу