Изложба фотографија на платну „Хиландар у мом срцу“ Рајка Каришића отворена је у Митрополитовом конаку топчидерске цркве Светих апостола Петра и Павла, у петак, 18. августа 2017. године. Изложбу су отворили историчар уметности Душан Миловановић, Никола Дробњаковић, уредник издања Светог манастира Хиландара, и аутор. Овом изложбом се резимира колико се манастир Хиландар обновио, а изложба ће се преточити у приказивање слајдова по градовима Србије, речено је на сабрању. Изложба траје до 22. септембра. Прилог Марка Маленчића.

На Преображење 2017. године, а у цркви посвећеној истом празнику на Пашином брду, Његово Преосвештенство епископ моравички Антоније началствовао је светом архијерејском Литургијом коју су саслужили протојереји-ставрофори Стеван Станковић и Милан Топић, протојереј Владимир Цупаћ, јереји Никола Николић, Дејан Вујић и Бранислав Кричковић, а прислуживали протођакони Прибислав Симић, Стеван Рапајић и Владимир Руменић и ђакон Игор Грацун. У беседи о горама, прочитаној евангелској перикопи, Таворској светлости, пророцима и примерима преображења и преумљења, Његово преосвештенство епископ Антоније закључио је да нас Преображење позива да се преобразимо и даље иако смо већ почели да се из комунизма преображавамо у хришћане. Кумови славе су били побратими Витомир Дикић, Бранислав Петровић и Владимир Радичевић. Забележио Марко Маленчић.

Црквена Општина Обреновац организовала је синоћ трибину „Дрога нема последњу реч“, у цркви Свете Тројице. Протојереј Бранко Ћурчин, духовник Центра за психо-социјану рехабилитацију и ресоцијализацију оболелих од болести зависности „Земља живих“, говорио је о својим искуствима као духовник, Андреја Јовановић, координатор Центра, говорио је о устројству Центра, док су штићеници Ален из Сомбора и Владимир Милосављевић поделили са окупљенима своја искуства и као зависници и као штићеници. Око 85 одсто наркомана у Србији је из нефункционалних породица, а „Земља живих“ свој рад темељи на добровољном пристанку штићеника да живе по правилима Заједнице која су слична манастирском типику са целодневним активностима, од молитве преко рада до спорта. Прилог Марка Маленчића.

Координација удружења избеглих и расељених у Републици Србији, Удружење избеглих расељених и досељених „Завичај“ Београд и Удружење бораца Републике Српске Крајине најавили су да ће пету годину за редом бити служен парастос Цапрашким жртвама, у недељу, 20. августа у 11 ч, у храму Св. Јоакима и Ане Калуђерици, а након тога ће бити положени венци на спомен-плочу у спомен-парку у Калуђерици. Цивили цапрашких села са Баније су мучки убијени на кућном прагу 22. августа 1991. године од стране усташа под командом Ђуре Бродарца, преобучених у униформе ЈНА, а овим нападом на ненаоружано сеоско становништво државне институције у Србији и Хрватској се уопште нису бавиле све док удружења нису на достојанствен начин почела да обележавају страдање нашег народа на Банији. Прошле године откривена је спомен плоча и представљене активности на пројекту уређења спомен-парка у Калуђерици.

Празник светог Преображења Господњег у Архиепископији београдско-карловачкој, 19. августа по новом календару, прослављају три храма - Храм Преображења на Пашином брду (Крушевачка бб), Преображењски храм на Видиковцу (Патријарха Јоаникија 23а) и Црква у Умци (Љубе Ранковића 1). Отварањем линка ове вести пронаћи ћете детаљне информације о богослужењима.

Манастир Крупа 28. августа торжествено слави 700 година постојања. О значају светиње која од 1317. окупља српски народ у Далмацији говорио је за Слово љубве настојатељ, архимандрит Гаврило, истичући да расељени српски народ током ове, 2017. масовно долази, заказују се крштења, венчања - чак и парова са Менхетна, а игуман „не седа“ радујући се духовном васкрсењу древног манастира, јер је „Живот Крупе - живот народа“. Помоћ је добродошла за обнову звоника, а ако буде и више, каже игуман, објавиће - Монографију о овој, седам векова живећој светињи у Епархији далматинској.

Манастир Крупа 28. августа торжествено слави 700 година постојања. О значају светиње која од 1317. окупља српски народ у Далмацији говорио је за Слово љубве настојатељ, архимандрит Гаврило, истичући да расељени српски народ током ове, 2017. масовно долази, заказују се крштења, венчања - чак и парова са Менхетна, а игуман „не седа“ радујући се духовном васкрсењу древног манастира, јер је „Живот Крупе - живот народа“. Помоћ светињи је добродошла за обнову звоника, а ако буде и више, каже игуман, објавиће - Монографију о Крупи.

Удружење „Јефимија“ из Велике Хоче од 2000. године бави се производњом аутентичних комада народне ношње, јелека, антерија и других делова који су извежени сребрном и златном срмом са мотивима који датирају из времена Цара Душана. Најбоља метохијска вина и вежене комаде одеће и обуће можете потражити у Галерији Прогрес у Београду до 20. августа. Женама које вредно раде на изради ових комада ово је једини извор прихода те се с тога труде да посећују бројне манифестације и базаре где би могле јавност да упознају са својим радом. О Удружењу, њиховим радовима, стању у Великој Хочи и будућности Удружења разговарали смо са Весном Маниташевић, председницом удружења“ Јефимија“. Прилог приредила Ранка Маџаревић.

Током Великогоспојинског поста, у храму Светог архангела Гаврила у Хумској улици у Београду биће служени Акатисти према следећем распореду (отварањем наслова вести), а братство позива верне да молитвено славе Бога и Божију Мајку посебно у данима поста:

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј молитвено је присуствовао у среду, 16. августа 2017. године, у манастиру Богородице Тројеручице у Дробњацима, опелу монахињи Ефросинији (Петковић) које је, после Заупокојене Литургије, служио Високопреосвећени Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије. Монахиња Ефросинија, која је уснула у Господу на празник Светих Макавеја, 14. августа 2017. године у 90. години, сахрањена је на гробљу ове светиње под Авалом. Беседе можете чути на следећем линку: