На Православном богословском факултету у Београду од 15. до 17. децембра биће одржан Сајам књига, од 10 до 19 часова, уз слободан улаз. Отварање је 15. децембра у 12 часова.

У склопу вишемесечне сарадње између радија „Слово љубве“ и радија „Авала“ из Чикага, и ове недеље нам се јавља новинар Александар Жигић, дописник РТС-а и ТВ БН са веома занимљивим репортажама. У Музеју науке и технике у Чикагу одржава се фестивал „Божић широм света“ на којем је наступио фолклорни ансамбл „Србадија“ из цркве Светог Саве у Мервилу. Жигић поново разговара са кошаркашем Богданом Богдановићем који дошао у Чикаго да подржи младе професионалце, али и са асом Николом Миротићем који је један од ретких спортиста који може да се похвали орденом Светог Саве. „Ово одликовање ми значи више од свих спортских успеха које сам постигао“, каже Миротић кога заједно са Александром Жигићем видите на фотографији.

О чему је било речи и какви су утисци Патријарха српског Г. Иринеја, као и домаћина делегације Српске Цркве - братства Сретењског манастира у Москви и богослова Духовне семинарије, за Слово љубве открива о. Игнатије Шестаков, сабрат ове светиње у престоници Русије и уредник портала Православие.ру.

Републички завод за заштиту споменика културе прославио је вечерас у Дому Војске Србије 70 година рада на заштити непокретног наслеђа у Србији. Програм је водио спикер Драган Вучелић, а обратила се управник Завода Мирјана Андрић, док је свечаност отворио Владан Вукосављевић, министар културе и информисања. Скупу су присуствовали Њихова Преосвештенства епископи врањски Пахомије и милешевски Атанасије, др Милета Радојевић, директор Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама, као и други представници Цркве, Војске и културе. Приказан је и кратак филм о конзерваторско-рестаураторским радовима стручњака Завода на споменицима и у манастиру Студеница, а на крају је Завод поделио захвалнице Српској православној цркви. политичким, културним и другим организацијама. Због уништавања културног наслеђа очување споменика постала је светски важна тема, а Републички завод то очување обавља већ пуних седам деценија, закључено је на сабрању. Прилог Mарка Маленчића.

„Чинимо оно што је добро и позитивно, чинимо ближњима оно што ће их обрадовати. Бог нас је стварао да нас обрадује и да се и Он радује нашој срећи и нашем благостању“, поручио је Епископ Лаврентије на прослави крсне славе породице Карађорђевић, Св. Андреја Првозваног у дворској капели посвећеној овом светитељу. Свету архијерејску Литургију је служио Његова Светост Патријарх Иринеј са првим београдским намесником протојерејeм-ставрофором проф. др Владимиром Вукашиновићем и протојерејeм-ставрофором Небојшом Тополићем, присуствовали су чланови породице Карађорђевић Њ.К.В. престолонаследник Александар, принцеза Катарина, принц Михајло и принцеза Љубица, ближи сродници и пријатељи. У Бели двор на Дедињу, поводом славе краљевске породице, пристигли су и Епископи: шабачки Лаврентије, будимљанско-никшићки Јоаникије, милешевски Атанасије и врањски Пахомије, затим свештенство Архиепископије београдско-карловачке, представници других верских заједница у Србији, као и бројни представници културног и јавног живота Србије. У Плавом салону Патријарх је пререзао славски колач, а затим се обратио породици Карађорђевић: „Надамо се да ћемо вас једнога дана видети у пуном вашем звању. Има много начина и могућности да се нађе форма и облик да видимо нашу уважену краљевску породицу на челу нашег народа“. Забележила Ранка Маџаревић.

Недељом од 18 ч (репризно суботом у 22 ч) на Радију Слово љубве од 17. децембра слушаћемо нови серијал од шест емисија посвећених дубоким траговима раног Хришћанства на тлу данашње Србије: хришћанска заједница Београда - античког Сингидунума - током најбруталнијег дотад прогона хришћана почетком 4. века, дала је свој стоструки мученички род, те поред познатих и слављених Светих Ермила и Стратоника, о још шест првих познатих ранохришћанских београдских мученика чија су имена на Небу исписана: Свештеномученику Монтану, његовој супрузи Максими, Светима Ермогену и Фортунату, Донату и његовом брату Венусту, за Слово љубве говоре - теолог и археолог Павле Матулић, правник Драган Петровић и инжењер Александар Цветковић, истраживачи ранога хришћанства који појашњавају временски оквир и друштвене прилике тог доба на тлу данашње Србије где су биле две римске провинције - Доња Панонија у Срему и Горња Мезија на простору данашње централне Србије.

Општина Вождовац прославила је данас своју крсну славу, Светог Андреја Првозваног. После Литургије у цркви Преображења Господњег на Пашином брду, архијерејски намесник протојереј-ставрофор Бранко Топаловић пререзао је славски колач у згради Општине Вождовац, потом се обратио сабранима преносећи благослов Његове Светости Патријарха српског Иринеја и пожелевши срећну крсну славу. После оца Бранка Топаловића обратио се председник општине Вождовац г. Александар Савић који је позвао своје сажитеље на међусобну солидарност. Чућемо изјаву г. Савића. Забележио Марко Маленчић.

Архијерејски намесник протојереј-ставрофор Бранко Топаловић служио је данас, на дан светог Андреја Првозваног, свету Литургију у цркви Преображења Господњег на вождовачком Пашином брду. Са намесником протојерејем-ставрофором Бранком Топаловићем служили су и протојери-ставрофори Стеван Станковић и Недељко Марјановић, протојереј Владимир Цупаћ и јереј Дејан Вујић, а прислуживао им је ипођакон Никола Петровић. Светој Литургији присуствовали су и свечар - председник општине Вождовац Александар Савић и остали представници Општине, такође и вождовачки вероучитељи Милош Маринковић из ОШ "Доситеј Обрадовић", Годрана Атанасковић из ОШ "Веселин Маслеша" и Биљана Ђорђевић из VIII Београдске гимназије као и Одред извиђача "Свети Сава". На Литургији старешина Преображењске цркве протојереј Драгиша Јоцић је у својој беседи о прочитаној еванђелској перикопи истакао три наука перикопе и позвао сабране да и они исто буду као апостоли - рибари људи који ће да мрежама извлаче људе из таме у Цркву. Забележио Марко Маленчић.

Поводом посете Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја Епархији горњокарловачкој од 16. до 19. децембра 2017. године, разговарамо са Архијерејским намесником карловачким архимандритом Наумом, који открива све детаље посете која има и историјски карактер пошто ће српски Патријарх Иринеј први пут посетити Истру. Архимандрит Наум каже да надлежни Епископ Герасим, свештенство и верни народ са великом радошћу дочекују Сватјејшег Патријарха и да ће молитвено прославити бројне јубилеје: 300 година православља у Ријеци, 230 година од изградње Николајевског храма у Карловцу и 10 година од његове велике обнове, као и 180 година од упокојења Епископа горњокарловачког Лукијана Мушицког. Детаљније о посети на интернет страници Епархије горњокарловачке http://www.eparhija-gornjokarlovacka.hr/.

У београдској Саборној цркви, у петак, 15. децембра, на празник Светог цара Уроша чији се делови моштију чувају у овом храму, Света Литургија ће почети у 8 часова, одмах након јутарњег богослужења. Свети цар Урош, седми и последњи владар из светородне лозе Немањића, погребен је у манастиру Неродимљу, код Урошевца, града који је по њему и добио име. Његове свете мошти чудесно су објављене од Бога 211 година после његове смрти, око 1584. године. Светим моштима је у Неродимље долазио верни народ, многи су од њих добијали помоћ и исцељења. Маја 1705. године, монах Христифор је пренео мошти у сремски манастир Јазак, а део моштију је донет у манастир Студеницу. Из Јаска су мошти преношене у манастире Врдник и Крушедол, па опет враћане у Јазак. За време Другог Светског рата, 14. априла 1942. године, мошти Св. цара Уроша је, пред зликовачким усташким скрнављењем православних светиња, прота Радослав Грујић тајно узео из манастира Јазак и, заједно са моштима Св. цара Лазара и Св. кнеза Стефана Штиљановића, пренео у београдску Саборну цркву. Повратак моштију Св. цара Уроша у Јазак догодио се 17. септембра 2001. године. Тада је Патријарх српски Павле, у присуству Епископа сремског Василија и свештенства Саборне цркве, пресвукао сакос на моштима Св. цара Уроша и Св. Стефана Штиљановића. Након молебана Св. цару Урошу, док су храм и црквена порта били препуни верног народа, мошти Св. цара Уроша су положене у нови кивот и свечано испраћене најпре за Нови Сад, а затим у манастир Јазак, где и данас почивају. У олтару Саборне цркве чувају се данас делови моштију Св. цара Уроша.