„Покајање је духовни преображај и дар којим се можемо излечити и вратити Богу“, поручио је Његова Светост Патријарх српски Иринеј у Пачисту Недељу у храму Св. Пантелејмона у Миријеву, где је служио свету архијерејску Литургију. Патријарх је у беседи говорио о догађају исцељења паралисаног у Капернауму и подсетио да Бог грехове опрашта. У недељу која је посвећена Св. Григорију Палами у чин презвитера рукоположен је ђакон Арсен Миловановић, а Патријарх је тим поводом рекао: „Свештник прима, као и Апостоли што су исти дар Духа Светога. То није заслуга већ милост Божија.“ Забележила Ранка Маџаревић.

„Сећајући се и славећи историју грчког језика и хеленске културе ми славимо темеље цивилизације света коју данас познајемо и чије плодове уживамо. Чињеница да су Грци и Срби пријатељски народи чини да додатно уживамо у овом дану”, рекао је министар културе и информисања Владан Вукосављевић на Филолошком факултету, где је 2. марта обележен Светски дан грчког језика. На свечаности су се обратили и декан Факултета проф. др Љиљана Марковић и амбасадор Републике Грчке у Србији г. Илијас Илијадис. Велики број студената и професора је увеличао овај догађај, који је ове године посвећен чувеном песнику са Закинтоса Дионисиосу Соломосу, који је компоновао грчку химну. Прилог приредила Ранка Маџаревић.

У цркви Светога Саве на Врачару свету Литургију на Паламину недељу, 04. марта 2018. год. служио је архимандрит Стефан (Шарић) са братством Храма Светога Саве. После прочитаног еванђеља јереј Драган Шовљански је у беседи о прочитаној перикопи подсетио да као што су четворица помогли одузетом тако што их није мрзело да пробију кров и одузетог унесу пред Христа тако и ми треба да помажемо ближњима, јер хришћанска душа је жива, осетљива на патњу других. Забележио Марко Маленчић.

Гост емисије Препознавање (недеља, 04. март 2018. у 12,00 ч, реприза у 21,00) је Ђорђе Давид Николић, певач и глумац који говори о томе колико му се живот променио после крштења. Како стасавају бендови ван Београда. Чућемо утиске о незаборавном концерту у Грачаници. Колико га је родитељство променило и чему га је научила ћерка Сташа. Аутор Славица Лазић, продуцент емисије Марко Перуновић.

Радио „Слово љубве“ Архиепископије београдско-карловачке је са благословом јереја Арсенија Арсенијевића, главног и одговорног уредника радија, а у сарадњи са истакнутим српским драмским уметником г. Браниславом Платишом и храмом Вазнесења Господњег у центру Београда, приредио за емитовање Синаксаре Посног и Цветног Триода. Овај јединствени пројекат први је међу српским радио-станицама и обухватиће све празничне и светитељске синаксаре који су преведени на савремени српски језик. Овај снимљени материјал је само прва фаза целог пројекта. Опширније у наставку вести.

Пет дана стар Принц Стефан, заједно са својом мајком Принцезом Даницом, стигао је из породилишта кући у Краљевски двор на Дедињу, саопштила је Краљевска породица. Овом приликом направљене су прве фотографије младог Принца заједно са члановима краљевске породице - Стефановим родитељима оцем Принцом Филипом и мајком Принцезом Даницом, Престолонаследником Александром и Принцезом Катарином, принцезом Маријом де Глоријом од Орлеана и Браганце, војвоткињом од Сегорбе, као и родитељима Принцезе Данице господином Цилетом и госпођом Бебом Маринковић. Са благословом Његове Светости Патријарха српског господина Иринеја, у недељу 25. фебруара 2018. звона храма Светог Саве звонила су у част рођења новорођеног детета краљевске породице Карађорђевић, што је било први пут у историји да 49 звона највећег православног храма на Балкану објаве овакво рођење. Звона цркве Св. Ђорђа на Опленцу и манастира Жиче такође су звонила у знак рођења. Ово је прво рођење мушког детета у краљевској породици у Србији након 90 година када се Принц Томислав родио у Београду. Он је био брат Краља Петра II, деде Принца Филипа. Родитељи, Принц Филип и принцеза Даница, заједно са целом Краљевском породицом најсрдачније захваљују свима на честиткама, као и медијима који су на најлепши начин извештавали о овом дивном догађају.

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служиће у недељу 4. марта, од 9 часова Свету архијерејску Литургију у храму Светог Пантелејмона у насељу Миријево, потврдио је за радио "Слово љубве" старешина светиње јереј Зоран Радојевић. Отац Зоран позива благочестиви народ на богослужење у току којег ће српски Патријарх у чин свештеника рукоположити ђакона Арсена Миловановића. Дочек Његове Светости је у недељу у 8:30 часова.

Упућујемо апел за г. Ненада Ристића, младог доцента на Грађевинско-архитектонском факултету у Нишу, који је оболео од агресивног лимфома. Ненад је волонтерски много допринео познатом пројекту "Албум сећања на претке из Првог светског рата", ожењен је и отац мале бебе. Оперисан је у Немачкој, а за плаћање операције недостаје још 73.000 евра. Помозимо Ненаду - упишимо 328 и пошаљимо СМС на 3030, а донације се могу уплатити на динарски или девизни рачун, као и путем линка е-донирај:

Његова Светост Патријарх Иринеј началстовао је данас Литургијом пређеосвећених дарова у звездарској цркви Покрова Пресвете Богородице. Свјатјејшем Патријарху Иринеју саслуживали су протојереј-ставрофор Јовица Вићентијевић и протојереј Милутин Чекетић, као и ђакони Немања Калем и Урош Стојановић. На крају Литургије Његова Светост је у беседи подсетио да поред телесног поста морамо и духовно да постимо и позвао је да се барем неколико пута причестимо у току Великога поста. Забележио Марко Маленчић.

Његова Светост Патријарх српски Иринеј присуствује данас, 2. марта 2018. године свечаности на Војномедицинској академији поводом Дана те војне болнице и обележавања 174 године њеног постојања. Свечаности присуствује и архимандрит Стефан настојатељ Храма Св. Саве. ВМА је највећа војна болница у Србији, Југоисточној Европи и једна од највећих у свету, подсећа се на сајту те установе. Дан ВМА се обележава 2. марта у сећање на тај дан 1844. године када је кнез Александар Карађорђевић потписао Указ којим се проглашава "Закон о устројенију шпитаља Централне војске". Од настанка до данас ова институција променила је шест локација постепено се развијајући од Војне болнице Дунавске дивизијске области и Главне војне болнице армијске области преко Главне војне болнице НОВЈ до данашњег издања на Бањици које је завршено 1981. године и представља један од симбола Београда.