Благословом Епископа нишког Г. Арсенија, на дан преподобног Сисоја Великог, 3. батаљон Војне полиције прославио је своју Крсну славу и заштитника јединице Светог великомученика Прокопија у капели Светог преподобног Симона монаха у касарни ,,Књаз Михаило” у Нишу. Свету архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Арсеније уз саслужење протојереја- ставрофора Јована Илића и Живорада Маринковића, јереја Ивана Илића и војних свештеника 1. бригаде Копнене војске капетана Ђорђа Стојисављевића и војног свештеника 3. бригаде Копнене војске потпоручника Ивана Ганића. Домаћин славе био је потпуковник Светомир Џолић командант 3. батаљона војне полиције. Након заамовне молитве обављен је чин благосиљања славског жита и колача, после чега је Владика богомудрим речима поздравио свечаре, припаднике 3. батаљона војне полиције, који су у великом броју испунили свети храм, као и све учеснике богослужења, призвавши на све благослов Божји и молитве Светог Прокопија чији светли пример је најбољи показатељ како треба хришћански живети и војнички храбро војевати за бесмртне вредности Царства Небеског. Након поделе нафоре, колача и кољива, љубављу домаћина, у војничком ресторану, за све учеснике духовног славља, приређена је славска трпеза.

Духовно-културно саборовање српске деце из целог света - МОБА - 18. по реду - почела је 19. јула у Соко Граду и трајаће до 3. августа, потврдио је за Слово љубве протојереј Живорад Селенић. Преко 150 деце из више земаља дошло је и ове године на традиционално летње саборовање у Манастир Светог Николаја у Соко Граду, у Епархији шабачкој, да на богослужењима, као и кроз рад, дружење и културно-образовне програме упознају културно историјско наслеђе земље и народа од кога потичу, рекао је отац Живорад и подсетио да је Моба акција СПЦ - Епархије шабачке - намењена српској средњошколској и студентској омладини из земље и дијаспоре, првенствено да боље упознају веру, језик и историју српског народа, те је овај догађај од великог значаја за очување верског, културног и националног идентитета и повезивање српског народа, пре свега његове омладине из читавог света. Моба се одржава до 3. августа 2018, са могућношћу да сва деца која буду желела да продуже боравак у Соко Граду, могу остати још месец дана, навео је отац Живорад.

У ексклузивној изјави радију "Глас" православне Епархије нишке, председник општине Куршумлија г. Радољуб Видић потврдио је да је Општина Куршумлија прихватила иницијативу Његове Светости Патријарха српског Г. Г. Иринеја да Куршумлија промени своје име и врати старо средњовековно „Беле Цркве“. Предлог за промену имена града биће на дневном реду на наредној седници Скупштине Општине Куршумлија, а затим се очекује сагласност Министарства за локалну самоуправу и расписивање референдума. Подсећамо да је Његова Светост Патријарх српски овај предлог износио у више наврата и раније, а последњи пут још 2016. године када је био у посети светињама овога краја. Напоменимо да се у манастиру светог Николе налазило седиште Топличке архиепископије.

У Етнографском музеју у Београду од 17. јула до 31. августа траје изложба „Нематеријално културно наслеђе Србије“. Поставка приказује 37 елемената уписаних у Национални регистар, сачуваних као део живог наслеђа, обележја идентитета - ту су и слава - уписана 2014. године као први елемент из Републике Србије, и традиционално српско коло - уписано у децембру 2017, говори за Слово љубве аутор гђа Данијела Филиповић, кустос и помоћник директора за програмску делатност поменуте институције. Она је напоменула да посетиоци могу видети ову изложбу, као и остале сталне поставке, од уторка, 24. јула:

У ексклузивној изјави за радио "Глас" православне Епархије нишке, министар културе и информисања Србије г. Владан Вукосављевић говорио је о недавној посети манастирима Светог Николе и Пресвете Богородице у Куршумлији у Епархији нишкој. Господин Вукосављевић је између осталог говорио о начину на који Министарство помаже обнову првих задужбина Стефана Немање и пажњи које посвећују духовном наслеђу у односу на савремену културу и медије. Разговор је водио колега Бобан Коцев из радија "Глас".

На темељима будућег Храма у београдском насељу Степа Степановић, у суботу 21. јула, биће служена Света Литургија, са почетком у 9 часова, објављено је на интернет страници ове цркве у изградњи посвећене Преподобној мати Ангелини Српској, а пренела је Информативна служба СПЦ.

У Ректорату Београдског универзитета, у среду 18. јула, одржано је предавање о личности Цара Николаја и о његовим духовним и свим осталим везама са Србијом и српским народом. Добродошлицу говорницима и присутном народу пожелела је проф. др Иванка Поповић, проректор Београдског универзитета, рекавши да је Универзитет у Београду као носилац интелектуалног живота у престоници, а и шире, "природно место где се овакав један скуп одржава". Један од говорника, др Борис Милосављевић са Балканолошког института САНУ истакао је да је „Царевина Русија била верни савезник Србије до свог пада 1917. године, а да је нестанком Русије са историјске сцене нестао и главни покровитељ и ослонац Србије". Др Милосављевић је потом описао како је изгледао парастос Цару Николају у српској цркви на Крфу и закључио да је "Цар Николај био заштитник који је учинио све што је било у његовој моћи да се помогне Србији и српском народу“. Проф. др Зоран Мирковић са Правног факултета своје излагање базирао је на српско-руским односима у 19. веку, подсетивши да се после Октобарске револуције и егзекуције Царске породице Романов „у великој реци од 2 милона људи која је запљуснула готово читав свет, велики део упутио у Краљевину СХС и то у оне крајеве претежно насељене Србима, а да је одређени број тих људи стигао и до Београдског универзитета где су кроз време оставили велики допринос у својим областима деловања". Архимандрит Михајло Биковић, настојатељ манастира Јовања, говорио је, пред више десетина заинтересованих посетилаца, о духовној димензији Царске породице Романов. Архимандрит је истакао константни став Цара Николаја „како према Небу, тако и према земљи, где није било одступања према вери, али ни одступања у понашању на земљи“. Потом је архимадрит Михајло поделио са сабраним народом лично искуство када се нашао пред кивотом са моштима Романових, затим је истакао мишљење како српски и руски народ нису братски народи, већ један народ, да би на крају закључио да је "Цар Николај добровољно решио да својом смрћу, смрћу своје породице, смрћу милиона својих Руса, постави камен темељац последњих догађаја којих смо ми већ сведоци, а даће Бог, да будемо још више сведоци догађаја којима ћемо се радовати". Трибину о Цару Николају у Ректорату БУ, привео је крају протојереј-ставрофор Виталиј Тарасјев, старешина Подворја Московског патријархата у Београду и то речима благодарења свима који су уложили труд и учествовали у обележавању стогодишњице од страдања Свете царске породице Романов. Прилог са предавања припремио Драган Јовановић

На празник Св. врача Козме и Дамјана, у Манастиру Св. архиђакона Стефана у Сланцима одржано је сабрање посвећено јужној српској покрајини, Косову и Метохији. Говорећи о историјском моменту у којем се налазимо и одговорности државе и свих оних који ту државу и чине, јавности су се обратили неки од најугледнијих српских духовника и интелектуалаца, међу којима проф. др Милош Ковић, проф. др Мило Ломпар и проф. др Часлав Копривица, али и Срби са Косова и Метохије, представници локалних власти по систему Републике Србије. Ово обраћање српском државном врху потписује и преко 300 учесника овог сабрања у Манастиру Св. Стефана у Сланцима, међу којима су архимандрит Андреј старешина манастира у Сланцима, архимандрит Стефан игуман манастира Велика Ремета, проф. др Смиља Аврамов, академик Матија Бећковић, проф. др Алекса Буха из Академије Наука и Уметности Републике Српске и многи други.

Молитвено сећање на ливањске Србе, преко 1600 невиних жртава сурово побијених од усташа 1941. године, одржаће се и ове године у више епархија СПЦ, најавио је за Слово љубве г. Никола Петровић председник Удружења Огњена Марија Ливањска. Он је истакао и рад на значајној Монографији чији је аутор г. Радован Пилиповић директор Архива СПЦ, такође и на изградњи Конака Цркве у Губину и обнови цркве у селу Голињево у парохији Ливањској у Епархији бихаћко-петровачкој (аудио запис је на крају ове вести):

Црква свете великомученице Недеље у Великом Мокром Лугу прославиће славу у петак, 20. јула 2018, а Светом архијерејском Литургијом тим поводом началствоваће викарни Епископ ремезијански Г. Стефан, од 8 часова. У суботу, 21. јула храмовну славу обележава Храм Светог Прокопија на Орловачи, где ће такође архијерејска Литургија којом ће началствовати Владика Стефан почети у 8 сати. Бденије ће у овој светињи бити служено у петак од 17 ч.