У цркви Светога Саве на Врачару свету Литургију Његово Преосвештенство викарни епископ ремезијански Стефан началствовао је светом архијерејском Литургијом уз саслужење братства Храма Светога Саве. После прочитаног еванђеља јереј Предраг Продић је произнео беседу о прочитаној еванђелској перикопи.

Поводом дана у којем наша света Црква слави Рођeње Пресвете Богородице Његова Светост Патријарх српски Иринеј началствовао је данас светом архијерејском Литургијом у храму посвећеном овоме благоме дану у Земуну. Свјатјејшем Патријарху српском Иринеју саслуживали су протојереји-ставрофори Радич Радичевић и др Радомир Поповић, јеромонаси Игнатије (Шестаков) и Владислав (Цветковић), протојереј Зоран Перковић, протонамесници Раде Јовић и Драшко Тепавац и јереји Панагиотис Каратасиос, Лука Верић, Владимир Левићанин, др Александар Ђаковац, Борис Савић и Анђелко Додер, као и протођакони Стеван Рапајић, Зоран Николић, др Дамјан Божић и ђакони Драган Танасијевић, Синиша Дувњак и Петар Бакајлић. При крају свете Литургије Свјатјејши Патријарх Иринеј повео је народ у литију, после које је пререзао славски колач којег је принео Ратко Цвијовић. На крају Литургије Његова Светост је произнео беседу о празнику Мале Госпојине у којој је нагласио да је ово најрадоснији празник из којег извиру сви новозаветни празници преко Ваведења и Божића до Успења Пресвете. На Литургији, уз бројни верни народ Земуна и Београда, су присуствовали и др Милета Радојевић, директор Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама, заменик председника Општине Земун Дамир Ковачевић, Братислав Петковић, бивши министар културе и Љубиша Диковић, генерал Војске Србије у пензији. Забележио Марко Маленчић.

Са благословом Његове Светости Патријарха Српског Господина Иринеја, а у организацији Српско-руског удружења „Православна породица“, велика светиња – мироточива Икона Светог цара Николаја II Романова је по пети путу у крсном ходу по Србији, а захваљујући колегама из Радија "Глас" Епархије нишке, ево појединих детаља у вези са овом иконом:

Из Хиландарског метоха у Врању - Манастира Св. Николе, 20. септембра је велика светиња - Икона Богородице Брзопомоћнице - у Литији стигла у врањску Саборну цркву где ће остати до 29. септембра. Икона је стара 200 година, дар је Руске цркве у Немачкој и већ две године се чува у Манастиру Светог Николе у Врању, а о значају ове светиње нам говори настојатељ поменутог манастира, архимандрит Методије Марковић:

На празник Рођења Пресвете Богородице, 21. септембра 2018. стиже нам, благодарећи оцу Доситеју Хиландарцу, аудио запис беседе високопреподобног игумана архимандрита Методија, произнесенe овога јутра за трпезом наше царске Лавре на Светој Гори. "Рођењем и крштењем добили смо највредније што постоји у свим световима и зато нам је одговорност огромна да чувамо то Царево благо", подсетио је игуман Методије, али и додао да смо "немарни - јер ту благодат коју нам је Господ дао прљамо греховним навикама, угађајући страстима". Зато, како је казао, "да нам овај празник Пресвете Богородице буде подстрек да од овога дана исправимо свој живот и то добијено бесцен-благо очистимо покајањем и изменом свог живота, да се, кад нас Господ буде питао, не посрамимо!", закључио је архимандрит Методије.

У склопу обележавања „Дана европске баштине”, Библиотека града Београда организoвала је вечерас предавање др Милијане Симоновић под називом „Српска уметност позног средњег века и европска ренесанса”. Уметничка достигнућа средњoвековне Србије Светог Стефана Лазаревића су претеча западноевропске ренесансе, нарочито када се узме у обзир и сама дела Светог Стефана који је и сам био књижевник и основао Ресавску школу у којој је преписано више хришћанских књига но икада у дотадашњој историји, закључила је др Симоновић. Прилог Марка Маленчића.

На Мачковом камену на врху планине Јагодња у западној Србији је 20. септембра 2018. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј освештао Спомен-храм Светог Стефана Високог подигнут у част погинулих ратника и стогодишњице завршетка Великог рата, известила је за Слово љубве гђа Зорица Зец, сарадник инфо службе СПЦ:

У среду, 26. септембра 2018. године, с почетком у 12.00 часова, у свечаној сали Ректората Универзитета у Београду, биће организованa свечанa промоција почаснoг доктора Универзитета у Београду Митрополита волоколамског г. др Илариона (Алфејева). На предлог Православног богословског факултета Сенат Универзитета донео је одлуку о додели почасног доктората за допринос научно-богословском истраживању и напретку теолошке мисли на српском говорном подручју Митрополиту волоколамском г. др Илариону (Алфејеву). За коментар о овој лепој вести упитали смо нашег драгог госта, о. Игнатија Шестакова из московског Сретењског манастира, уредника портала Православие.ру, који је истакао да је то признање руској богословској школи, али и потврда руско- српског јединства:

,,Фестивал српске трпезе“ организује удружење „Чувари огњишта“ које делује са благословом Манастира у Сланцима. Манифестација ће се одржати у суботу, 22. септембра, од 11 до 21 ч на простору Савске терасе Београдске тврђаве, најавио је за Слово љубве г. Марко Ковачевић. Фестивал се организује уз покровитељство Секретаријата за културу Града Београда, подршку Туристичке организације Београда и Привредне коморе Србије. Посебан осврт у разговору учињен је ка монашкој и славској трпези, ка хришћанском заједничарењу - Агапе као продужетку Свете Литургије, a наш гост најављује да ће монаси метоха Хиландара, манастира Св. архиђакона Стефана у Сланцима, представљати монашку трпезу и српски пост кроз векове, а да ће и многи стручњаци давати савете у вези са храном и њеним учинком по здравље:

Синоћ је у Центру за културу и образовање Раковица одржана трибина под називом „Храм у Подаваљу“ . На трибини о изградњи храма Светог Николаја Српског у Реснику су говорили јереји Александар Милутиновић, старешина храма и Ненад Ђурић, иницијатор изградње храма као и мр Станислав Стeвуљевић, управник Основне школе „Никола Тесла“. Храм не зида народ за свештенике него га свештеници подижу за народ и овај храм у Реснику може да постане чак и прво здање приградског насеља Николајевца, закључено је на трибини. Прилог Марка Маленчића.