На двадесет прву годишњицу од киднаповања и убиства највећег броја Срба из Општине Ораховац, погрома који се десио 17. и 18. јула 1998. године служен је парастос пред спомеником у подножју брда на којем се налази манастир Св. Јована у Великој Хочи, извештава Оливера Радић, професор и новинар из Ораховца. На споменику је исписано 85 имена киднапованих убијених и несталих Срба из општине Ораховац у периоду од маја 1998. до краја 2000. године. Парастос су служили парох ораховачки јереј Веља Стојковић, јеромонах Кирило Дечанац и ђакон Милан Станојевић из Ораховца. Присуствовали су мештани Ораховца и Велике Хоче као и породице пострадалих Срба у ораховачкој општини, које су допутовале из разних крајева да се помоле за душе својих упокојених. Окупљенима се после службе обратио г. Негован Маврић, председник Удружења киднапованих и убијених Срба из општине Ораховац, који је подсетио да је овај споменик подигнут у сећање на све жртве и да је неколико пута оскрнављен, јер је то живи зид који сведочи о убијању и отмицама, а затим и прочитао имена свих пострадалих.

У спомен соби „Косметске жртве“ у палати Београд данас је обележена двадесет прва годишњица једне од масовних отмица српских цивила на Косову и Метохији.

У суботу 20. јула 2019. године у Ковилову, месту недалеко од београдског Пупиновог моста, биће откривен мурал са ликом хероја Тибора Церне и исписаним именима свих погинулих бораца на караули Кошаре. У питању је дело које ствара млади Огњен Костић, формата 10 пута 5 метара, а налази се на првој згради са десне стране, на самом улазу у Ковилово. Почетак ове свечаности коју су самоиницијативно организовали чланови ФК "Ковилово" и мештани, је у 16 часова, а како је најављено, откривање ће песмом увеличати "Србски Православни појци", присуствоваће и Тиборови ратни другови. Како је за Радио "Слово љубве" рекао г. Дејан Милошевић из Ковилова, биће постављена и спомен-табла на згради у којој је Тибор Церна одрастао и живео до одласка у војску 1998. године.

Како Радио Слово љубве сазнаје, поводом славе Храма Свете великомученице Недеље у Великом Мокром Лугу, Светом архијерејском Литургијом ће у суботу, 20. јула, началствовати Викарни Епископ ремезијански Стефан, са почетком у 8 часова.

Парохија Ливањска и Удружење Огњена Марија Ливањска најавили су да ће се потомци и поштоваоци ливањских Срба, које су усташе сурово побиле лета 1941. године, помолити за њихове душе и ове, 2019. године, у више места у Србији, Републици Српској и Федерацији БиХ. У Архиеископији београдско-карловачкој парастоси ће бити служени: 28. јула у цркви Светог Марка (12 сати) и у Манастиру Богородице Тројеручице на Авали, 30. јула (у 10 сати).

На тениском такмичењу на Вимблдону 2019. трофеје су однела два православна хришћанина, добитници највиших ордена Цркве - српски тенисер Новак Ђоковић победио је у мушкој категорији, а румунска тенисерка Симона Халеп у женској категорији, известио је "ОЦП", пренела Информативна служба СПЦ.

У Подворју Руске Православне Цркве у Београду, у храму Свете Тројице на Ташмајдану, Литургијски су 17. јула 2019. прослављени Свети цар Николај Романов страстотерпац и Свети мученици царске породице и преподобни Андреј иконописац (Рубљов), што је и Слава иконописне радионицe при овом храму.

У новом броју Православља, новина Српске патријаршије, од 15. јула 2019, читајте Апел Епархије рашко-призренске за помоћ угроженом народу на северу Косова и Метохије. О неким аспектима односа између српског и руског народа, везама између СПЦ и РПЦ и црквеној кризи у Украјини можете прочитати разговор са Архиепископом верејским Амвросијем (Јермаковим), који је водио Николај Сапсај. Речима Архиепископа Амвросија: „Онако како Русе воле у Србији, мислим да их нигде тако не воле“.

Патријарх све Русије Кирил честитао је Патријарху српском Иринеју јубилеј, 45 година архијерејске службе. Свјатјејши патријарх Кирил овим поводом, између осталог, пише „Примајући благодат епископства, Ви сте се прибројали великом Сабору апостолских прејемника, који као сарадници Бога (1 Коринћанима 3,9) предају људима Његове спаноносне дарове.

Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј је 1974. године, 14. јула по новом календару, изабран за викарног епископа моравичког, викара патријарха Германа. За епископа нишког изабран је на заседању Светог архијерејског Сабора (21 - 28. маја) 1975. године. На трон епископа Нишке епархије устоличен је у Саборној цркви у Нишу 15. јуна 1975. године, а 2010. године, 22. јануара, изабран је за 45. поглавара СПЦ и устоличен наредног дана у београдској Саборној цркви, а 3. октобра исте године у Пећкој Патријаршији.