Прослављени спортисти упутили су подршку Српској православној цркви у Црној Гори у борби за њена права, која су угрожена усвајањем безаконог и дискриминаторног закона о слободи веросповести, известила је Митрополија црногорско-приморска. У тексту подршке се између осталог каже: "Ћутање пред неправдом није ни спортски, ни хришћански". Опширније на страници Митрополије:

Његовo Преосвештенство Eпископ ремезијански г. Стефан, викар Патријарха српског, служио је 9. августа 2020. године, на празник Светог великомученика Пантелејмона, свету архијерејску Литургију у цркви Светог кнеза Лазара на Звездари, пренела је Информативна служба СПЦ. Саслуживали су старешина цркве Светог кнеза Лазара протојереј-ставрофор Драгослав Стикић; јереји Срећко Богићевић и Дејан Марковић; и ђакон Радомир Врућинић.

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј је у интервјуу за лист "Политика" између осталог апеловао на "хрватско државно и црквено вођство, као и политичке и духовне вође нашег народа, да чине све што могу да се искорени мржња и завлада мир између два народа". Говорећи о положају СПЦ у Црној Гори, Патријарх је истакао да "ни народ, ни Црква не пристају на било какву промену устројства, на нарушавање црквеног и народног јединства": "Патријарх српски то поготово не прихвата, свиђало се то неком или не". Патријарх Иринеј је за "Политику" говорио и о Косову и Метохији, Епископу Григорију, Православном Богословском факултету, искушењима која је донела актуелна здравствена ситуација у Србији и свету, као и о новонасталој ситуацији у вези са цариградском Црквом Свете Софије, о чему можете прочитати у целини на интернет страници СПЦ која преноси интервју Патријарха Иринеја за "Политику":

Протојереј-ставрофор проф. др Милош Весин, парох јужночикашки и ленсиншки Епархије новограничко-средњезападноамеричке Српске Православне Цркве и професор на Богословском факултету СПЦ у Либертивилу, на свом званичном Ју-тјуб каналу објавио је посебан видео-запис са изузетном беседом у спомен на академика Димитрија Стефановића, који се у Господу упокојио на дан св. Деспота Стефана Лазаревића ове, 2020. године.

У храму св. Архангела Гаврила у Хумској улици ће у недељу 09. августа 2020. године, на дан св. Пантелејмона, такође и на дан молитвеног спомена иконе Мајке Божије Умилење, Удружење поклоника православних светиња "Умилење" прославити своју славу. Како је за наш радио рекао г. Драган Милић, најпре ће бити служен Акатист св. Пантелејмону чија се честица моштију чува у овој цркви, а потом ће бити читана и молитва Богородици и пререзан славски колач пред иконом Умилење која је донешена из Дивјејевског манастира. Сви су добродошли на молитву.

Данас, на дан преподобне Параскеве, 08. августа 2020. године, у манастиру св. Архангела - Тресије на Космају, у Богом спасаваној Епархији шумадијској, служена је света заупокојена Литургија, којом је започео молитвени испраћај схиархимандрита Јована (Маричића) дугогодишњег игумана ове светиње. Началствовао је јеромонах Петар (Драгојловић) игуман манастира Пиносава, а саслуживали су јеромонах Дионисије настојатељ манастира Св. Петке у Сибници, свештеници Горан Лукић и Никола Симић и јерођакон Јован (Прокин) и ђакон Филип Јовановић, рекао је за Радио "Слово љубве" свештеник Марко Стевановић парох поповићки.

Проф. др Милош Ковић, ванредни професор на Одељењу за историју Филозофског факултета у Београду и један од оснивача Покрета за одбрану Косова и Метохије, данас је у манастиру Св. Архиђакона Стефана у Сланцима молитвено учествовао у испраћају почившег игумана, архимандрита Андреја (Јовичића). Специјално за Радио "Слово љубве" др Ковић је поделио своја осећања и размишљања о оцу Андреју, подвукавши да "он никада у ствари није напустио Косово и Метохију, које је стално носио у срцу". Проф. Ковић истиче да је Покрет и основан у манастиру св. Стефана на подстицај оца Андреја, "који се и сада моли за све нас, а то нас све обавезује да се боримо до краја за Крст Часни и слободу златну - до победе". Изјаву проф. др Милоша Ковића за наш радио је забележила Зорица Зец, сарадница Информативне службе СПЦ.

У метохијском селу Великој Хочи у Цркви Св. Ане данас, 7. августа, прослављен је празник ове светитељке која је родила Богомајку, Богородицу Марију. Свету Литургију је служио јеромонах Кирило Дечански, а саслуживали су му парох призренски јереј Јован Радић и ђакон Милан Станојевић из Ораховца. За певницом су појали студент теологије из овог села Ђорђе Чукарић са оцем Миленком парохом великохочанским и појцима из села. Велики број деце се причестио, а обављено је и освећење водице и славских колача и жита, известила је за Слово љубве Оливера Радић, новинар и наставник из Ораховца. Овогодишњи домаћини су били Дарко Лукић и Зоран Шавелић из Велике Хоче, а за наредну годину су се домаћинства прихватили Крста Чукарић из Велике Хоче и Славиша Грковић из Ораховца. Кратким словом о Светој Ани се окупљенима обратио отац Јован:

У недељу 9. августа 2020. године у Осојану ће бити обележено 19 година од почетка повратка расељених и избеглих Срба у Метохију. Осојане представља један од ретких примера успешног повратка Срба у Метохију. У Осојанску долину се од 2001. године вратило око 350 Срба, а у овом селу данас живи и око осамдесеторо деце. У Програму обележавања стоји да ће од 8.30 бити служена Света Литургија у обновљеној цркви Св. Архангела Гаврила у Осојану. У 10 ч је помен страдалим Србима на територије Општине Исток током ратних дешавања Косову и Метохији. Грађани који током дана буду долазили у цркву и код споменика моћи ће у порти да погледају изложбу слика насталих на Ликовној колонији „Видовдан 2020“ чији је организатор Дом културе „Грачаница“ који је и најавио обележавање годишњице, пренела је за Слово љубве Зорица Зец, сарадник инфо службе СПЦ.

Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије је у петак, 7. августа, на празник Успеније Свете Ане, у Манастиру Војнић у Паштровићима богослужио, затим одликовао чином игуманије настојатељицу Ану и освештао манастирски конак, известила је Митрополија. На крају богослужења Митрополит је посебно благословио све који су допринели обнови војнићке светиње и архипастирском похвалницом одликовао и Виктора и Наталију Волохов из Москве, који су манастиру Војнић приложили агиазму, као и Владимира Павленока. Више на страници: