Пратећи садржаје овогодишње Ариљске летње музичке манифестације - фестивала АРЛЕММ, разговарали смо са специјалним гостом ове манифестације проф. Светиславом Божићем, композитором, редовним професором ФМУ у Београду и уметничким директором чувених Београдских музичких свечаности. О свету који нас окружује, месту и животу признатих али и младих уметника, неопходности очувања духовног и општег здравља, фестивалу АРЛЕММ и другим значајним темама, са проф. Божићем је разговарала Јелена Јеж.
Светислав Божић (Лозница, 22. мај 1954) српски композитор и универзитетски професор. Рођен је у Лозници 1954. Дипломирао је на Факултету музичке уметности Универзитета у Београду 1977, а магистрирао 1979. На истом почиње да ради као асистент 1980, доцент од 1988, затим као ванредни професор од 1993, да би 1999. стекао звање редовног професора. Ради као професор Слобомир Универзитета у Бијељини и Факултета музичке уметности у Београду, где предаје хармонију. Светислав Божић је несумњиво један од најзначајнијих композитора српске духовне музике засноване на православној традицији и византијском културолошком коду. Аутор је преко 200 композиција различитих жанрова од солистичких, камерних, хорских, оркестарских до вокално-инструменталних. Основни модели његове музике и његовог уметничког обликовања део су стабилних духовних и културолошких зона, које су недвосмислено разумљиве сваком одраслом и одгојеном на нашој традицији.
У том смислу треба подсетити на хорска дела изведена на Летњој духовној академији у Студеници десет година заредом где су изведена дела: Литургија Св Јована Златоустог, Опело , Свеноћно бденије, Сербиа (стихови М. Црњанског), Плава гробница (стихови М. Бојић), Врата спаса (стихови Р. П. Ного), Светосимеоновска духовна плетеница (стихови Ђ. Николић) са хором Абрашевић и диригентом М. Панчићем, затим још једна Литургија Св. Јована Златоустог, Празнично вечерње, које је извео хор Београдске опере и диригент Ђ. Павловић и Духовна лира за мушки хор (стихови Владика Николај Велимировић) Српски мушки хор. Такође треба напоменути да овом Студеничком комонвелту припадају и следећа хорска дела Хиландарски палимпсест (Р. П. Ного) којим је обележена 60-тогодишњица Хора РТБ-а и 8 векова манастрира Хиландара са диригентом Младеном Јагуштом, као и низ композиција у циклусу Јутрења из Херцеговачке Грачанице на стихове нашим знаменитих песника добитника награде Јован Дучић: Милосава Тешића, Миодрага Павловића, Љубомира Симовића, Стевана Раичковића, Матије Бећковића, Слободана Ракитића, Мирослава Максимовића, Р. П. Нога. У опусу С. Божића су композицијуе на стихове Гаврила Стефановића Венцловића, Милорада Павића, Момчила Настасијевића, Јована Дучића, Васка Попе, Дејана Медаковића и других. Музику Светислава Божића изводили су и изводе бројни врхунски домаћи и инострани оркестри, хорови и солисти: Симфонијски оркестар Капелле Санкт Петербурга, диригент Владислав Александрович Чернушенко, Оксфордска Филомузика, Лондон диригент Мариос Пападопулос (патрон Владимир Ашкенази), Велики симфонијски оркестар Чајковски, Москва, диригент Владимир Федосејев, Државна филхармонија Запорожја, Украјина диригент Вјечеслав Васиљевич Ређа. Музика Светислава Божића извођена је у шеснаест земаља: Јапану, Енглеској, Украјини, на Кипру, у Грчкој, Бугарској, Мађарској, Италији, Швајцарској, Француској, Шпанији, Белгији, Немачкој, Португалији, САД, Русији, у престижним концертним дворанама: Концертна дворана Чајковски у Москви, Концертна дворана КАПЕЛЛА, Санкт Петербург, Русија, Regent Hall, Лондон, Велика дворана Националне музичке академије Чајковски, Кијев, Концертна дворана ГЛИНКА, Запорожје, Украјина, Концертна дворана ”L Heure Bleue“, Швајцарска.
У протекле три деценије оставио је запажен траг као члан, селектор, председник уметничких комисија, одбора, жирија значајних фестивала, манифестација, престижних награда: Југословенских хорских свечаности у Нишу, Мокрањчевих дана у Неготину, Међународног фестивала хорова у Новом Саду, Фестивала хорова у Шапцу, Међународног фестивала хорова у Бјељини и Приједору- Република Српска, Међународног фестивала младих талената, пијаниста и гудача у Запорожју – Украјина, БЕМУС-а, Награде Вукове задужбине, Вукове награде, Октобарске награде, Рачанске повеље, Дана српског духовног преображења у Деспотовцу, Вуковог сабора и других. Поред тога, Светислав Божић је врстан социокултурни аналитичар и национални мислилац, надахнут и прецизан истовремено, један од оних који у избору између тренда и националног никада нису имали нарочитих дилема.
