„Постоји само један истински философски проблем, судити о томе имали или нема смисла живети... да ли је самоубиство оправдано...“ Ове је записао великан француске књижевности и философије Албер Ками изражавајући вапај за смислом савремног човека који је суочен са бесмислом. Проблемом смислености и бесмислености човековог живота бавили су великани људске мисли: Достојевски, Ерик Фром, Виктор Франкл, али и древни аутори античког света који су нам оставили Еп о Гилгамешу и друга дела која описују песмизам човека древног света. Шта нам Свето Писмо говори о овом проблему? Постојили алтенатива?