Јелисавета Начић била је прва жена запослена у државној управи Србије почетком двадесетог века. Пројектује храмове и школе, уређује Калемегдан. Као изузетног родољуба, 1916. године Аустријанци су је прогнали у логор Нежидер, јер је на Теразијама које је уређивала подигла славолук на коме је писало: "Нису сви Срби ослобођени", у част српских ратника који су се враћали из балканских ратова. У логору се венчава и рађа девојчицу Луцију са албанским научником Луком Лукајем, кога су логораши описивали као Албанца који је волео Србе. Прву књигу о славној Јелисавети написала је саговорница Радија Слово љубве Наташа Марковић.