Данас, на Дан победе над нацизмом у Другом светском рату, замолили смо свештеника Вука Матијашевића из храма Рођења св. Јована Претече и Крститеља на Централном гробљу у Београду, да нас упути у ком правцу да промишљамо о рату, страдањима, патњи, како да схватимо зашто Господ дозвољава такве ужасе? Питали смо зашто је важан данашњи дан у духовном смислу, шта се слави данас и зашто се тако лако човек „оклизне“ и упадне у ратоборна осећања, где је узрок томе? Наводећи и интересантне примере филма „Рај“ Андреја Кончаловског и промишљања руског философа Евгенија Водоласкина, о. Вук је пажњу усмерио на агресивност која је „непрестано присутна у свима нама и над којом стално треба бдети“. А како православни хришћанин данас да се избори са том диригованом, латентном агресијом у свом окружењу?