Миљан Танић и о. Вукашин Милићевић разговарају о грубости и трпљењу у односима с пријатељима и родитељима, о лаицима који имају своје „старце“, духовнике, понекад удаљене стотинама километара и који свој поглед на односе са заједницом намећу другима, о расуђивању по Духу и по сопственом уму, као и о томе зашто фарисеји и књижевници нису могли да препознају Христа.