На дан када Европа и свет обележавају Дан примирја у Првом светском рату питамо: зашто Господ дозвољава тако велика страдања, губитке, патњу, не само пре стотину година него и данас? Да ли је освета у човековој природи и да ли је наша? Зашто је важно сећати се баш овог дана, упућувати поруку мира? Ова нимало једноставна питања упутили смо протојереју Александру Михаиловићу, старешини храма Св. Николе у Пожаревцу у Епархији браничевској. „Како оправдати Божију љубав када се допушта страдање?“ пита се и сам о. Александар, упућујући нас на созерцавање да је „аутентично хришћанство изнад тла“. „Христос се поистовећује са сваким страдалником“, каже наш гост и напомиње да су „Христос, Црква и Литургија оно што оплемењује изнутра и мења, али и осмишљава патњу“.