На челу Поклоничке агенције СПЦ је већ четврт века г. Вукић, један од најбољих туристичких водича Србије, који води вернике путем духовног Источника. Аутор је капиталног издања, писаног са благословом Патријарха васељенског Вартоломеја ,"Цариград Око Васељене", делатник на пољу одржавања Светосавског корена код Срба у суседним државама где се последњих деценија тањила духовна нит, те и сам мост између многих Срба који су, како из матице, тако и из расејања и окружења баш са "Доброчинством" ишли у Св. Земљу, Св. Гору и друга света места.

   Јубилеј Прве Српске Препарандије

   Србија данас има многобројне научне, образовне и културне институције: Академију наука и уметности, Матицу српску, неколико универзитета, учитељских факултета и школа. Стога, када кажемо прва српска учитељска школа,  може се причинити да то и нема неку посебну тежину. Али ако се вратимо 200 година уназад, када се већи део нашег народа налазио под влашћу Османског царства, а други, такође знатан, у Аустријској царевини, оснивање прве учитељске школе је велики допринос национу и догађај достојан памћења за сва времена.

Почетком XIX века стање православних, верско-народних школа у Угарској није било добро. Лоше су биле наставне методе, а учитељима је недостајало како опште тако и стручно образовање. Тадашњи врховни надзорник свих православних школа у Угарској, Урош Несторовић, увидео је да је неопходна учитељска школа која ће спремати солиднији учитељски кадар. Предложио је Бечком двору да се за православне грађане у Угарској отворе три учитељске школе: за Србе у Сентандреји, за Румуне у Араду, а за Грке у Пешти. Урош Несторовић је изабрао Сентандреју као место за српску препарандију. Пошто није било довољно новца за подизање одговарајуће нове зграде, обратио се Црквеној општини да му за препарандију уступи горњи спрат основне школе. У то време, српска варош Сентандреја, смештена на обронцима Пилишког горја, надомак Будима и Пеште, важила је за велики и угледан културни центар. Није без значаја ни чињеница да је то било  здраво климатско место и са довољно станова за смештај ученика.

Учитељска школа је почела са радом новембра 1812. године. Њени први наставници били су: Козма Јосић, пештански учитељ и знаменити Павле Атанацковић, тада свештеник, потоњи Епископ, писац, преводилац, председник Матице српске, оснивач завода Платонеум. Уз њих треба поменути и Василија Булића, свршеног медицинара. Учитељска школа је имала три курса у трајању од по пет месеци. Пошто је међу наставним предметима сентандрејска препарандија имала и Катихетику, а Карловачка богословија није давала довољан број свештеничког кадра, свршени ученици учитељске школе могли су бити рукоположени за свештенике.

Предавања у новооснованој учитељској школи у Сентандреји почела су са 36 ученика, но њихов број је стално опадао тако да су у јесен 1815. године уписана само три ученика. Због уверења да далеко од језгра српског народа, на крајњем северу наших сеоба, школа не може успешно радити, 1816. пресељена је у Сомбор. Мада је у Сентандреји била кратког века, оставила је неизбрисив печат у историји српске културе и просвете.

Велики јубилеј, 2 века Прве Српске препарандије, обележило је октобра 2012. године и ­Доброчинство, Поклоничка агенција Српске православне цркве,  путовањем у Сентандреју током којег су учесници имали прилику да се подсете њених звезданих тренутака. Целодневни обилазак Сентандреје крунисан је великим часом пред здањем некадашње прве учитељске школе у Срба, где је једно време био музеј Карољ Ференц, а сада је враћена Српској цркви.  У присуству свештенства Будимске епархије о историјату Препарандије говорио је Драган Вукић. Драмска уметница Љиљана Лашић, предивним стиховима из своје поеме „Метохија“, приближила је посетиоцима те библијске просторе српског народа са којих су дошли преци многих Сентандрејаца.  Две учеснице путовања, учитељска деца Гордана Врањешевић и Дубравка Новаковић-Шашић, чије су мајке Госпава Врањешевић и Веселинка Вуковић 30-тих година прошлог века завршиле Сарајевску препарандију, положиле су венац на спомен-плочу првe препарандијe код Срба.

Да вео заборава не би порекрио значајне тренутке наше историје, међу којима је свакако и оснивање прве препарандије, са Доброчинством ће и ове године, у октобру, у Сентандреју поћи пoклоници на велики час у славу прве српске учитељске школе.

               Драган Вукић 

Више о Поклоничкој агенцији СПЦ "Доброчинство" на:

http://dobrocinstvo.rs/

На Фејсбук страници: Доброчинство

Поклоничка агенција Српске Православне Цркве "Доброчинство" се налази у центру Београда, у ул. Добрињској број 2.

Бројеви телефона:  011-2686-445 и 011-2687-416

*

Српски мост, емисија посвећена Србима у расејању и окружењу, на Радију Слово љубве, радним данима од 11 часова, репризно истог дана од 19 часова.

Ваше сугестије очекујемо путем мејла на: redakcija@slovoljubve.com