Протојереј-ставрофор Милован Глоговац, духовник у манстиру Ваведење Пресвете Богородице на Сењаку и некадашњи старешина и парох храма Успенија Пресвете Богородице у Панчеву, говорио је данас о чврстини вере у Господа. Подсећајући нас на недељно Јеванђеље, прота Милован нас је подсетио на чињеницу да свако за себе појединачно исповеда веру, нема колективног исповедања. "Ослонац у свакодневном животу треба да су нам две основне заповести Божије" поучио је прота Милован.

Зашто "србски" а не "српски" и како је порекло речи у србском језику повезано са православним животом народа, била су питања на која је 7. и 8. децембра 2013. године у Ротердаму претендовао да одговори професор Михаило Јелић из Шамца. Предавање је одржано у оквиру "Светосавске учионице" у Ротердамској парохији Свете Тројице, предавача је најавио о. Горан Ковачевић, а за вас снимио Михаило Хаџи-Ценић. Данас емитујемо први део предавања.

Гост Радија Слово љубве професор политикологије религије на Факлутету политичких наука др Мирољуб Јевтић објашњава да ли је питање вере злоупотребљено у политичке сврје широм света, зашто букте верски ратови и како је Православље остало сачувано од уплива политике, Сазнајте и који су корени сукоба у Ираку, Нигерији, Украјини...

Монах Арсеније (Јовановића) из манастира Острог беседио је 8. децембра 2013. у Никшићу на тему "Косовски завет-мит или стварност". "Косовски завет и Нови Завет су практично једно исто. И жртва св. кнеза Лазара и српског народа у том тренутку, са њим је практично жртва коју је Сам Христос Син Божји поднео за људски род. Зато би амнезија наше историје била смрт нашег националног бића". Благодаримо радију Светигора на снимку овог предавања.

Удружење ратних добровољаца 1912-1918 њихових потомака и поштовалаца и Факултет безбедности Универзитета у Београду, организовали су половином јуна у Парохијском дому Светосавског Храма на Врачару Свечану академију посвећену Родољубљу младих у Првом Светском рату. Програм посвећен најмлађем српском борцу Момчилу Гаврићу, отворили су Србски православни појци.

У манастиру Грачаници свечано је прослављен Видовдан. Свету Литургију служио је Митрополит црногорско-приморски Амфилохије уз саслужење Епископа врањског Пахомија, Епископа рашко-призренског Теодосија и свештенства и монаштва из више Епархија наше Цркве. У Новој Косовско метохијској хроници емитујемо извештај Радија Светигора са Косова.

Данас ћете имати прилику да чујете снимак 303. духовне трибине одржане у Општини Вождовац а у организацији храма св. Великомученика Трифуна на Топчидерском гробљу. Беседили су протојереј-ставрофор др Милош Весин и др Јелена Обрадовић, а сама тема - „Православље и пренатална психологија“, привукла је огромну пажњу посетилаца. Угледне госте поздравио је домаћин прота Дејан Дејановић.

У сали Хотела Москва представљена је књига „Народна монархија“ Ивана Лукјановича Солоњевича (1891-1953) коју је по први пут на српском језику објавио Центар за истраживање православног монархизма у сарадњи са Центром за изучавање традиције „Укронија“. На представљању ове књиге говорили су новоизабрани Епископ аустријско-швајцарски г. Андреј, Епископ аустралијско-новозеландски г. Иринеј, г. Драгомир Ацовић председник Крунског већа и г. Фортула испред ИК Укронија.

О. Александар Совиљ духовник Параклиса св. Луке арх. Симферопољског при ВМА и Саветник системске породичне терапије, данас је посветио пажњу односу пастирске психологије и медицине и улози свештеника као литурга и терапеута. Било је речи и о пастирским проблемима у пракси, а отац је скренуо пажњу на књигу св. Луке Симферопољског „Дух, душа и тело“. „Не треба употребљавати права средства на погрешан начин“, поучио је између осталог о. Александар Совиљ.

Изучавање верске баштине на Универзитету у Београду је коплексно, с обзиром на мноштво различитих приступа. Улога домаће историографије у истраживању ширег друштвеног и политичког контекста у којем су делале СПЦ, као и друге Цркве и верске заједнице, је нарочито занимљива. Новија историја је представљала нарочит предмет идеолошких притиска. Са падом комунистичког режима она се суочила са несређеним и девастираним архивама, али је захваљујући преданом труду великана домаће историографије отворила своја врата вредним младим истраживачима. Више о томе говоре др Радмила Радић и др Љубодраг Димић.